Izvor: RTS, 20.Nov.2012, 19:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li Meron, Robinson i Gunej mogu ostati sudije

Malteški sudija Karmel Ađijus "oštro" se ogradio od presude Apelacionog veća koje je oslobodilo hrvatske generale Gotovinu i Markača. Ključno pitanje posle ovog procesa: Da li je ostanak njegovih kolega na funkcijama "održiv" po oslobađajućoj odluci?

U izdvojenom mišljenju, koje je u pisanoj formi dodato presudi kojom su prošlog petka oslobođeni i iz zatvora pušteni hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač, prethodno osuđeni na 24 odnosno 18 godina zatvora, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sudija Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije i član Žalbenog veća Karmel Ađijus naglasio je svoje „oštro neslaganje" sa gotovo svim zaključcima, koje je u žalbenoj presudi donela većina.

Dodao je da se „ograđuje" od odluke o oslobađanju i, zajedno sa italijanskim kolegom Faustom Pokarom, izrazio zabrinutost zbog načina na koji su njegove kolege sudije vodile žalbeni postupak, piše Malta tudej.

Odluka petočlanog Žalbenog veća suda Ujedinjenih nacija, doneta većinom od 3 prema 2, predstavlja jedan od najznačajnijih preokreta u osamnaest godina dugoj istoriji Tribunala, jer je njome poništena presuda koja je nanela udarac samoproklamovanom imidžu Hrvatske kao žrtve, a ne počinioca ratnih nedaća tokom balkanskih ratova devedesetih godina prošlog veka.

Sudije Teodor Meron (SAD), Patrik Robinson (Jamajka) i Mehmet Gunej (Turska) odlučile su da ponište nalaze sudske presude po kojoj je bila reč o udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da se trajno uklone srpski civili iz Krajine tokom i posle operacije "Oluja" u leto 1995. godine.

Takva odluka prouzrokovala je scene oduševljenja u sudu, kao i među hrvatskim ratnim veteranima, koji su izricanje presude pratili preko velikih ekrana u hrvatskom glavnom gradu Zagrebu, ali, takođe, izazvala gnev u Srbiji gde je doživljena kao još jedan dokaz pristrasnosti Tribunala, uperene protiv Srba. Čak su i liberalno orijentisani Srbi upozorili da je njome stvoren oseđaj nepravde i da bi ona mogla da pobudi nacionalistička osećanja.

Dok je italijanski sudija Fausto Pokar naglasio da se fundamentalno ne slaže sa presudom, „koja je suprotna svakom osećaju za pravdu", odvojeno mišljenje sudije Ađijusa bilo je u jednakoj meri kritično, a išlo je i do takvih granica da se sudija zapitao da li je uopšte dalji položaj njegovih kolega na funkcijama „održiv" po oslobađajućoj odluci.

"Većina, koja, za razliku od Sudskog veća, nije imala priliku da sasluša sve dokaze, jednostavno odbacuje razmatranja i procene Sudskog veća na način koji smatram neuobičajenim i neprihvatljivim", rekao je Ađijus, dodajući da se stiče utisak da su sudije Meron, Robinson i Gunej „izgubile iz vida" suštinsko pitanje žalbenog postupka, te da je „većina", kako se čini, zauzela „preterano sužen i uskogrud stav".

On je naglasio da se ne slaže skoro ni sa jednim od zaključaka do kojih je došla većina u apelacionoj presudi. Takođe je zabeležio neslaganje sa pristupom svojih kolega žalbenom postupku i obznanio da se ograđuje od takvog pristupa.

"Pored toga što je bio potpuno neopravdan, pristup većine predstavlja i otklon od pravne filozofije Tribunala, koji se ničim ne može opravdati, a ta filozofija podrazumeva da se nalazi dokaznog postupka nijednog Sudskog veća ne mogu olako narušavati", kritikovao je Ađijus.

Etničko čišćenje

Gotovina je bio komandant Hrvatske armije za splitsku oblast, dok je Markač bio operativni komandant specijalnih hrvatskih policijskih snaga.

Gotovina se nalazio u bekstvu sve do decembra 2005. godine kada je uhapšen u Španiji i prebačen u pritvorsku jedinicu Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, u Sheveningenu. Markač i Čermak dobrovoljno su se predali u martu 2004. godine posle čega su pušteni na slobodu do početka suđenja.

Skoro 2.000 Srba je nestalo, dok je oko 200 hiljada proterano tokom operacije "Oluja", koju su hrvatske oružane snage izvršile na teritoriji bivše Republike Srpske Krajine.

Operacija "Oluja" predstavlja jedan od najtežih slučajeva etničkog čišćenja u istoriji ratova na teritorijama bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Šezdeset dva odsto žrtava te operacije bili su civili.

Prema podacima Dokumentacionog i informacionog centra "Veritas", od 1.922 žrtve sa područja Krajine, 546 ili 28 odsto bile su žene, od kojih su dve trećine bile starije od šezdeset godina.

Štaviše, ubijeno je 19 osoba mlađih od 18 godina, od toga devet mlađih od 14 godina, dok je 1.772 dece ostalo bez roditelja.

Tek treba da bude rasvetljena sudbina 975 ljudi, od kojih 674 civila, uključujući tu i 331 ženu, dok Hrvatska i dalje izbegava ekshumaciju čak i poznatih grobnica u kojima se nalaze ostaci 413 žrtava.

"Oluja" je bila završna operacija rata koji je trajao od 1991. do 1995. godine, tokom kojeg je nestalo skoro 7.000 Srba, dok je njih 404.887 proterano iz Hrvatske, od toga njih 141.887 iz gradova u kojima nije bilo oružanih sukoba.

Herojski doček

Oslobođeni generali Gotovina i Markač vratili su se u Zagreb u petak kasno uveče gde im je priređen doček dostojan heroja prilikom kojeg su mase uzvikivale: „Pobeda, pobeda", mašući crveno-belim šahovnicama.

Hrvati oslobađanje Gotovine i Markača doživljavaju kao potvrdu stava da su bili žrtve balkanskih ratova devedesetih godina prošlog veka, dok susedna Srbija kritikuje presudu kao skandaloznu nepravdu prema desetinama hiljada svojih sunarodnika, koji su proterani iz Hrvatske posle ofanzive, kojom su rukovodila dvojica generala.

Duboka podeljenost stavova povodom presude generalima mogla bi da unazadi napore ka pomirenju dva ratna neprijatelja, najogorčenija rivala na Balkanu.

Crveni tepih bio je postavljen dok je avion hrvatske vlade koji je prevozio Gotovinu i Markača iz Haga dodirivao pistu u Zagrebu. Obojicu su dočekali premijer Zoran Milanović i najviši hrvatski zvaničnici.

"Ovo je naša zajednička pobeda", rekao je Gotovina oduševljenoj masi okupljenoj na zagrebačkom glavnom Trgu Bana Jelačića. „Pobedili smo, rat je završen, okrenimo se budućnosti".

Generali su potom prisustvovali misi u prepunoj zagrebačkoj gotskoj katedrali kako bi se „zahvalili Bogu" na oslobađajućoj presudi.

Desetine hiljada ljudi, uključujući tu i hrvatske ratne vojne veterane, proslavljalo je na centralnom zagrebačkom trgu. Neki su jecali od sreće, dok su drugi palili baklje, pijuckali pivo ili pili vino iz flaša.

Nastavak na RTS...