Izvor: Southeast European Times, 25.Jan.2011, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li Kosovo može da privuče strane investicije?

Svetska banka kaže da su uslovi za privlačenje potencijalnih investitora daleko od zrelih.

25/01/2011

Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine -- 25.1.2011.

Ako su strani investitori bili uzdržani u pogledu dolaska na Kosovo, iz straha da njihove investicije ne bi bile sigurne, nedavni izveštaj Svetske banke Poslovanje 2010 nije pomogao da se odagna taj osećaj.

U izveštaju, objavljenom u novembru, rangirane su 183 zemlje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << na osnovu njihove poslovne klime. Kosovo je palo jedno mesto u odnosu na godinu dana ranije i sada je 119.

Stručnjaci kao glavne uzroke navode korupciju, neadekvatnu vladavinu zakona, visoke poreze i prekomernu birokratiju. Blokada od strane Srbije takođe je donela uznemirenost među potencijalnim investitorima, koji se brinu da neće moći da trguju regionalno ako su im sedišta na Kosovu.

„Glavni problemi i dalje su dobijanje građevinskih dozvola, zaštita investitora, otvaranje firme, izvršenje ugovora i prekogranična trgovina“, izjavio je za SETimes Seb Bitići, izvršni direktor Instituta za balkansku politiku.

Bitići je rekao da borbu protiv korupcije smatra glavnim prioritetom, dok bi razgovori sa Beogradom trebalo da ublaže ograničenja u regionalnoj trgovini.

Međutim, mnogi veruju da ekonomski razvoj Kosova nije održiv, zato što je zasnovan na resursima koje obezbeđuju međunarodne organizacije i na doznakama iz inostranstva -- a na oba je uticala globalna finansijska kriza.

Zato je Svetska banka predložila zaokret u ekonomskoj politici Kosova i usredsređivanje uglavnom na prirodne i ljudske resurse.

Političari su obećali da će strane investicije početi da se slivaju na Kosovo posle proglašenja nezavisnosti. Međutim, do sada je samo Telekom Slovenije pokazao veliko interesovanje, ulažući sredstva u Ipko, drugog operatera mobilne telefonije u zemlji.

Kosovo je, zbog nedovoljne zaštite, nepoželjna destinacija za investiranje, zaključuje se u izveštaju Svetske banke. Poruka vlastima je jasna -- obezbedite sigurnost, ako želite da preokrenete situaciju.

Izveštaj je posebno kritičan prema prekomernoj birokratiji za registrovanje preduzeća. Trenutno kompanije moraju da imaju fiskalni umesto poreskog broja, koji se daje nakon što poreska administracija prekontroliše prostorije i resurse organizacije.

Proces obično traje više od šest nedelja i ne samo da obeshrabruje investitore, nego motiviše zvaničnike da traže mito kako bi ubrzali proces.

Ministar finansija i ekonomije Ahmet Šalja rekao je za SETimes da „generalno, vlada ima isto mišljenje kao Svetska banka“, dodajući da bi preporuke Banke trebalo da posluže kao smernice za poboljšanje.

Drugi su skeptični u pogledu političke volje vlade da reši taj problem i kažu da vlasti još uvek nisu preduzele konkretne korake za unapređivanje indikatora iz izveštaja Svetske banke.

U izveštaju Instituta GAP, novoosnovanog tink-tenka, zaključuje se da se ekonomska i poslovna klima i dalje pogoršava, umesto da se poboljšava.

„Izneli smo zabrinutost da se fiskalna sredstva ne distribuiraju prema pravilima slobodne tržišne ekonomije, što je u velikoj meri naštetilo preduzećima i što je takođe potvrđeno u izveštaju Svetske banke“, rekla je Rudina Heroi iz Instituta GAP.

Nastavak na Southeast European Times...