Izvor: Blic, 05.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da je služba raspuštena Đinđić bi još bio živ
Da je služba raspuštena Đinđić bi još bio živ
Zoran Đinđić ne bi bio ubijen, posebno ne na način kako je to urađeno 12. marta 2003. godine, da su se adekvatno transformisale službe bezbednosti, kaže za 'Blic' Dragan Šutanovac, predsednik skupštinskog odbora za bezbednost i potpredsednik DS.
- Ne želim da imenujem krivca što Služba nije reformisana. Stepen transformacije je danas niži nego što je bio 2003. BIA je i dalje zatvorena institucija, centralizovana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bez zamenika direktora i generalnog inspektora i najbitnije, bez civilne, parlamentarne kontrole - kaže Šutanovac.
On navodi da ne veruje da sada ima organizovane sprege mafije i DB-a, ali tvrdi da se služba nije potpuno očistila od ljudi iz Miloševićevog vremena.
- Tek nedavno je penzionisan jedan bezbednjak koji je 5. oktobra 2000. kada je Koštunica proglašen za predsednika, zbog toga plakao sa kolegama... A takvih ima još. To su ljudi koje je Rade Bulatović rehabilitovao. U BIA dolazi do smene generacije, tu su i neki novi ljudi, ali je loše što se to odvija samo pod odlukom jednog čoveka - kaže Šutanovac.
Profesor Bogoljub Milosavljević, stručnjak u oblasti reformi službi bezbednosti, kaže da je reforma tajnih službi glavni preduslov za stabilizaciju države.
- Te službe su bile stubovi prethodnog režima i glavni izvršioci zlodela koje je taj režim sprovodio. Očigledno je da nosioci vlasti, DOS najpre, a i sadašnje vlade nisu bili spremni da krenu u reformu. Od početka je jasno da su službe i policija kriminalizovane. Bilo je mnogo tvrdnji, počevši od Dušana Mihajlovića pa redom, da je policija dekriminalizovana. Očigledno da to nije tako, kao što je i pokazano atentatom na premijera Zorana Đinđića i nekim drugim događajima- kaže Milosavljević.
Prema njegovim rečima, postoje dva modela za reformu službi. Jedan je češki, gde se praktično službe raspuste i prave se iznova, što prema mišljenju Milosavljevića ne bi bila neka velika šteta i problem. Drugi je da se zaista otvore dosijei i da se službe očiste od ljudi koji su umešani u razne kriminalne aktivnosti.
Danica Drašković kaže da službe bezbednosti nisu raspuštene i da su ljudi koji su učestvovali u zločinima ostali umreženi.
- Sedma je godišnjica ubistva na Ibarskoj magistrali, ubice još nisu osuđene, a neki čak nisu ni obuhvaćeni optužbom, kao na primer pripadnici DB-a koji su učestvovali u pripremi ubistva. U Srbiji nema promene dok se te službe ne raspuste - kaže Danica Drašković.
Komesar za proširenje EU zatražio je od vlasti u Srbiji da u najkraćem roku demontiraju svoje tajne službe, nakon što je obelodanio da EU prekida pregovore o pridruživanju SCG. Prema mišljenju komesara EU, upravo tajne službe su jedini krivac zašto Ratko Mladić nije uhapšen do kraja aprila, kako je to zvaničnicima Evrope obećao premijer Vojislav Koštunica. Stav EU je da zbog neispunjenja ove haške obaveze sve službe treba rasformirati i napraviti nove.
Najdrastičniji primer da se DB ne poziva na odgovornost je ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i ubistvo četiri rukovodioca SPO na Ibarskoj magistrali. Isti ljudi iz beogradskog DB-a koja su pratili rukovodioce SPO na dan ubistva pratili su i Ćuruviju, što je istraga više puta potvrdila. Većina njih je ostala u DB i nakon 5. oktobra, a mnogi su napredovali i zauzeli važne funkcije.
N. Jaćimović Zoran Ivošević, profesor prava i bivši sudija Vrhovnog suda I ova vlast hoće da ima svoje sudije
Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta 'Union' i nekadašnji sudija Vrhovnog suda Srbije i prvi predsednik Društva sudija, ocenio je za 'Blic' da su se u poslednjih šest godina stvari promenile nabolje, ali da promene nisu bile onako brze i sadržajne kao što su svi očekivali.
- Stvari, ipak, idu u dobrom pravcu i to se ne može sporiti. Izgleda da se ostvaruje obećanje da ćemo dobiti novi ustav. Desilo se čudo i sve stranke su se složile. Odgovornost je sada na građanima da izglasaju novi ustav jer su političari uradili svoj deo posla. Očekivali smo da ćemo brže u EU, ali se to izjavilo, nešto zbog nas, nešto zbog stranaca. Ne možemo reći da tu nismo napredovali, mada smo zastali - kaže profesor Ivošević. On navodi da su se neke stvari, koje su se dešavale u vreme Miloševićevog režima, ponavljale i nakon 5. oktobra i da je primer za to i njegov slučaj.
- Isterali su me u vreme Miloševića iz pravosuđa jer sam se zalagao za nezavisnost sudstva, a to su uradile i nove demokratske vlasti. Nova politička vlast je odmah očekivala od novog vrha pravosudne vlasti da ispunjava njihove naloge. Nismo pristali i doživeli smo istu sudbinu kao za vreme Miloševića. Ipak, tu stvari dolaze na svoje mesto jer i novi ustav uvodi zajačajne garancije nezavisnosti sudstva - rekao je Ivošević.
Napomenuo je da je pravosuđe 'obolelo' i da je problem u glavama ljudi i da očekuje da će nakon usvajanja novog ustava doći do reizbora svih sudija.
V. Z. Cvijić
