Izvor: Politika, 21.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da izlet ne presedne
Kad dnevna temperatura poraste, cveće se rascveta, a drveće ozeleni, ljudi sve više vremena provode u prirodi. Međutim, na livadi, pored reke ili u šumi, uz njih je uvek i nepoželjno društvo, koje ponekad može da bude i opasno: ose, pčele, krpelji, komarci. Da vam izlet ili rekreacija na svežem vazduhu ne bi ostali u ružnom sećanju, trebalo bi da se zaštitite od uboda ovih insekata.
Pčele napadaju samo kada ih uznemirite ili kad osete da su u opasnosti, pa je najbolje da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se potrudite da ne privlačite njihovu pažnju. Izbegavajte široku odeću jarkih boja, posebno onu sa cvetnim dezenom, a nemojte koristiti ni parfeme jakog mirisa. Ne hodajte bosonogi po travi i, ako se već nađete u blizini pčela, ne pokušavajte da ih oterate mašući rukama, da ih ne biste uplašili. Ako vas pčela ipak ubode, mesto uboda operite sapunicom, pa stavite hladan oblog ili pastu od vode i sode-bikarbone. Ukoliko vam je žaoka ostala u koži, pažljivo je izvadite, kako ne biste pritisnuli kesicu sa otrovom i ubrizgali ga pod kožu. Osobe koje su alergične na ubod pčele trebalo bi da potraže hitnu lekarsku pomoć, isto kao i ljudi ubodeni u glavu ili vrat, deca, ili oni koje je ubolo više od deset pčela.
Ose se skupljaju oko zrelog voća, slatkiša, zaslađenih napitaka ili ostataka mesa. Sokove i hranu nikada ne ostavljajte otkrivene, a najbolje je da pijete na slamčicu, kako vam se ne bi desilo da nehotice progutate i osu. Posle uboda ose ponašajte se isto kao i kod uboda pčele. Ako vas osa ubode u usta, otok ćete smanjiti sisajući kockicu leda, ali obavezno potražite i pomoć lekara.
Na krpelja možete naići u visokoj travi ili žbunju, a može se desiti da padne na vas i sa drveta. Kako biste "bliske susrete" sa ovim malim napastima sveli na minimum, obucite pantalone sa dugim nogavicama, koje ćete uvući u čarape, a poželjno je imati i košulju dugih rukava. Po dolasku kući obavezno se istuširajte i proverite pregibe na telu, pošto se krpelji tamo najčešće mogu pronaći. Pošto su krpelji potencijalni prenosioci lajmske bolesti, najbolje bi bilo da njihovo vađenje prepustite stručnjaku, a ako ste ipak prinuđeni da "operaciju" obavite sami, krpelja pažljivo izvucite pincetom, kako njegova glava ne bi ostala zarivena u kožu. Nikada ne pribegavajte "oprobanim" sredstvima za vađenje krpelja – ne mažite ga uljem, petrolejom ili lepkom kako bi se sam otkačio sa kože.
Komaraca ima svuda gde im je dostupna stajaća ili sporotekuća voda u kojoj mogu da se legu. Ove male krvopije najžešće bodu u sumrak. Ako izlazite u to doba dana, zaštitite se sredstvom za odbijanje insekata i obucite odeću dugih rukava. Možete ih rasterati uz pomoć dima ili mirisa struka paradajza. Svrab posle uboda komarca ublažićete ako mesto uboda premažete rastvorom belog sirćeta u vodi.
D. D.
[objavljeno: 21.05.2007.]
