Izvor: Blic, 29.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da ima puteva ljudi bi se vratili
Da ima puteva ljudi bi se vratili
SJENICA - Masovni odlazak seoskog stanovništva sa Sjeničko-pešterske visoravni ostavilo je mnoga domaćinstva bez radne snage. Manjak stočara uslovio je da se smanji broj goveda i ovaca i desetkuje stočni fond. Jedan od retkih koji je ostao da živi na visoravni je Mića Šekularac (74) iz sela Lopiže, koje je pet kilometara udaljeno od Sjenice.
Ovaj krepki starac imao je sreću da mu je mladež u kući. U domaćinstvu je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostao njegov sin Miljan, a posle iscrpljujućeg posla, razbibriga su mu unuka Marina i unuci Bogoljub i Dragoljub.
Šekularčevo domaćinstvo je puno, ima dečjeg smeha, ali ovom gordom Peštercu smeta što na visoravni nema više mladih.
- Dogodine će moj unuk Dragoljub biti jedini đak u selu i sam će ići u školu. To je najžalosnije za ovo i druga sela na visoravni. Zavladala je bela kuga - kaže starina.
Nekada je to bilo drugačije. Kada je za vreme Kraljevine Jugoslavije Mića išao u školu, u Vapu, iz Čedova je dolazilo 40 đaka. Posle Drugog svetskog rata u školu u Sjenici išlo je 50 ili 60 učenika, a sada se to svelo na njegovog unuka Dragoljuba.
- Moja unuka Marina ide u gimnaziju sama. To je jad, ali se ne predajem. Pomažem sinu Milijanu. Imamo 30 hektara zemlje i 35 goveda. Ja sam čobanin i nije mi teško - priča Mića.
Na pitanje da li mu je bilo lakše raditi u preduzeću 'Novogradnja', odakle je otišao u penziju, ili da se bavi stočarstvom, Mića Šekularac kaže:
- Dok sam radio u društvenoj firmi, bilo je lakše, manje je bilo sekiracije. Od poljoprivrede može da se živi, ali potrebno je da nam država obezbedi povoljne kredite, da se naprave putevi. Kada bi se to ostvarilo, naša bi sela oživela. Ljudi bi se vratili.
Edib Honić
