Izvor: Blic, 05.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Da ga bar još jednom vidim“
Miodrag Prlić, zemljoradnik i mlinar iz Lapova tek je u dubokoj starosti doživeo da mu se ime pojavi u svim novinama. Desilo se to kada je u velikoj bačvi u svom podrumu pronašao ostavljenu bebu i spasao je sigurne smrti.
I zajedno sa njom, tek rođenom i ostavljenom i Miodragova slika obišla je svet. Buka oko bebe se stišala. Srećko, kako su ga tada nazvali, smešten je u hraniteljsku porodicu. I u izvodu iz matične knjige dobio je novo ime i prezime, datum rođenja... >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ali, ostala je prazna kolona za ime majke i oca.
Danas, dve godine posle tog događaja, u Miodragovoj duši ostala je praznina zbog saznanja da ga je neko onako lepog i naprednog ostavio. Želi da ga još jednom vidi.
- Voleo bi’, kako ne bi’! Daš komšiji kuče, pa odeš da vidiš kako napreduje. A kako da ne vidiš dete! Bilo to predveče, slučajno svratim do podruma. Čujem, k’o da je mače. Cvili. Gvirnem u bačvu... pogledam malo bolje, kad ono dete! Samo što se nisam šlogiro. On stavio prstiće u usta i gleda me. 'Bre, ko metnu dete kod mene, kad imam tri unučeta. Pozva’ snajku i ona ga uze. Ja nisam smeo. Odma’ milicija, doktori, skupile se komšije... Dadosmo neko ćebe da ga poviju. Lapovo nema ambulantna kola... i ode odojče u policijskoj marici... K’o uhapšenik...
Nesanica je dobrog Miodraga držala čitavu sedmicu.
- I sad noću mislim, šta to mož’ da bude. Kuj je i dakle je došla ta majka. I što ga je u kesu stavila. A nije se lekarski porodila. Srpom isečen pupak. Da ga je metnula pozadi mlina, koj’ bi ga naš’o. Ono bi siroče umrlo od zime i gladi, izgrizli bi ga miševi i kučići. Samo se neka luda sreća namestila između mene i njega. Ako poživim još koju godinu, ću da ga potražim. Da zna da sam mu ja život spas’o - priča sedamdesettrogodišnji Miodrag.
Dok skida crni kačket, starina dlanom prelazi preko čela i skreće pogled u stranu. Seća se svakog trenutka od marta pretprošle godine. Sudbina je htela da odmah, pošto je našao ostavljenu bebu, povredi ruku. Ostao je da leži u kragujevačkoj bolnici. Samo nekoliko spratova delilo ga je od novorođenčeta, koje se oporavljalo u inkubatoru.
- U bolničkom krevetu ležim, pa sve nešto mislim na tog jadnička. Skupim hrabrost i pitam one doktore, je l’ mogu ja da ga vidim. Oni mi kažu, a što ne bi mog’o, pa ti si ga spas’o. Idem onim stepenicama, a noge mi klecaju. Nije to bilo ko. To je dete, bre... Vojnik... Pustili me da ga gledam kroz staklo... Kosmat, raste mu kosa... Momak i po će da bude - priča Miodrag.
Srećko je imao sreće
Nijedan slučaj ostavljene bebe do tada, a ni posle toga, nije pobudio toliko interesovanja u javnosti, kao što je slučaj pronađenog novorođenčeta u Lapovu. Preko trideset porodica tada se javilo da usvoje Srećka ili da mu privremeno pruže dom. Doktori na Pedijatrijskoj klinici izjavili su da je beba imala sreće što je Miodrag Prlić čuo dečji plač i da nije zanoćila u buretu i da nije iskrvario zbog nestručno podvezanog pupka.
