Izvor: Politika, 10.Nov.2013, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da bi nam bilo bolje – mora da nam bude gore
Usporena putanja oporavka ostvariva uz trogodišnje žrtvovanje standarda stanovništva i državne potrošnje
Srpska ekonomija u naredne tri godine sporo će se oporavljati, a ,,boljeg života” neće biti, saopštava Vlada Srbije u Fiskalnoj strategiji za 2014. sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu. U najboljem slučaju, lična potrošnja, drugačije rečeno standard građana, opadao bi godišnje u proseku 0,9 odsto. Ali, ako je za utehu, država obećava da će štedeti mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više – ceh koji plaćaju poreski obveznici svake godine smanjivaće se po 3,4 procenta. To je jedan od uslova da se izbegne bankrot, a da realna vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega stvorenog u tom periodu, dostigne godišnji prosečan rast od 1,6 odsto, ili ukupno 4,9 procenata u naredne tri godine.
U najkraće, vlada poručuje – da bi nam bilo bolje, neko vreme mora da nam bude gore.
Struka smatra da su ekonomske vlasti na putu koji vodi izlasku iz krize, ali i pita – da li je „usporena putanja oporavka” ostvariva uz trogodišnje žrtvovanje standarda stanovništva i državne potrošnje.
Reč je o zaokretu u ekonomskoj politici koji je predugo odlagan. Od početka tranzicije Srbija je više trošila nego što je stvarala. Prihod od privatizacije, donacije i jeftine kredite, vlade su ,,investirale” u privremeno povećanje životnog standarda, odlažući nepopularne reforme. Posle 2000. godine u zemlju je ušlo između 70 i 75 milijardi evra, kazuje računica Milojka Arsića, profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta. Sa raspoloživim parama ostvareni ekonomski rast do kraja 2012. bio je relativno skroman – tri odsto u proseku.
Srbija je danas visoko zadužena zemlja. Javni, odnosno državni dug, poslednjeg dana septembra ove godine bio je težak nešto više od 19 milijardi evra, što je 58,1 odsto BDP-a. Ministarstvo finansija je procenilo da će na kraju 2013. iznositi oko 64,2 odsto BDP, a u Predlogu budžeta za 2014. godinu vlada je najavila da će se zadužiti za još oko 5,5 milijardi evra. Inače, ukupan devizni dug zemlje već je dostigao 25,7 milijardi evra. Na kraju septembra broj nezaposlenih je dostigao 761.000, a stopa nezaposlenosti 24,1 odsto.
Sudeći po izloženoj ekonomskoj politici u Fiskalnoj strategiji, izlaz iz ogromnih ekonomskih i finansijskih nedaća vlada vidi u okretanju investiranju, proizvodnji i izvozu. ,,Osnovni scenario razvoja u naredne tri godine zasnovan je na povećanju udela fiksnih investicija u BDP-u, smanjenju udela javnih rashoda, povećanju udela izvoza robe i usluga, uz smanjenje udela deficita tekućih transakcija u BDP-u i smanjenje inflacije”, piše u ovom dokumentu.
U naredne tri godine investicije bi realno rasle po stopi od 7,7, a izvoz 7,1 odsto. Za takav zaokret vlada računa da je neophodan prosečan godišnji neto priliv stranih investicija u sektoru razmenljivih dobara od oko 1,6 milijardi evra.
Visok javni dug, sve veće godišnje rate za njegovu otplatu i minus u budžetu, koji će postepeno opadati u trogodišnjem periodu ka ciljanih tri odsto vrednosti BDP-a, sprečavaju državu da više ulaže u izgradnju infrastrukture, što bi doprinelo ekonomskom rastu i većoj zaposlenosti. Bez godišnjeg povećanja BDP-a od najmanje četiri odsto, ukazuje Milojko Arsić, ne može biti ni rasta zaposlenosti, na šta ukazuje i analitičar Stojan Stamenković.
– Da bi se u 2020. godini dostigao rast BDP-a od približno četiri odsto, realan rast investicija u razdoblju 2015–2017. morao bi da se zadrži u intervalu između osam i deset procenata – upozorava Stamenković, uz opasku da ni u poslednjoj godini ovog trogodišnjeg razdoblja rast godišnje vrednosti svega stvorenog teško da može premašiti tri odsto.
Za Stamenkovića je pod velikim znakom pitanja i da li je moguć rast privrede, uz smanjivanje plata i potrošnje. Zato pita ekonomske vlasti:
– Može li četiri godine uzastopce da potrošnja pada, a da se privredna aktivnost ubrza?
Da nije lako iskobeljati se iz teške ekonomske krize možda najbolje ilustruje činjenica da se vlast ne usuđuje da obeća brzo rešavanje nezaposlenosti koja pritiska gotovo svaku porodicu. „Očekuje se da će ukupna zaposlenost usporiti pad u 2014. i 2015. godini, nakon oštrog pada u prethodnim godinama, dok se u 2016. godini očekuje blagi rast zaposlenosti u privatnom sektoru”, piše u ovom dokumentu.
U najkraće, koliko privatnici budu investirali – toliko će biti i novih radnih mesta u naredne tri godine.
Kreatori ekonomske politike ukazuju da oporavak domaće privrede u velikoj meri zavisi od oporavka ekonomija ,,evrozone”, ali i zemalja u regionu, povećanja inostrane tražnje i priliva stranog kapitala, kretanja inostranih kamatnih stopa, uvoznih cena, cena hrane i cena naftnih derivata.
Zato ovaj dokument sadrži i alternativni scenario rasta u periodu 2014–2016. Ako bi, daleko bilo, krenulo po zlu, taj krizni scenario predviđa prosečnu godišnju stopu realnog rasta BDP od 0,7 odsto. S tim što bi ona u 2014. godini bila negativna – 0,5 odsto, ali bi na kraju 2016. ukupno trogodišnje povećanje dostiglo dva odsto.
Ipak, da li će Srbija u naredne tri godine izbeći ponor bankrotstva, sa svim neprijatnim posledicama, najviše zavisi od nas samih. Pre svega, kažu autori ovog dokumenta, od spremnosti nadležnih ministarstava da do kraja 2013. godine završe pripremu i otpočnu sprovođenje strukturnih reformi iz oblasti za koje su nadležna.
Ali i od rešenosti svih da se krene putem kojim se teže ide, a on jedino vodi do izvesnosti.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 10.11.2013.
