Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Feb.2017, 20:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DW: Evropa - nuklearna sila?

Predsednik poljske stranke "Pravo i pravda" Jaroslav Kačinjski pokrenuo je debatu kada se u jednom intervjuu založio za "supersilu Evropu" koja bi imala atomsko oružje, a Dojče vele ističe da to nije prvi takav glas u Evropi.

Kako se navodi, Kačinjski je za "Frankfurter algemajne cajtung" rekao da bi bilo dobro da Evropa postane supersila i da može da drži korak sa Rusijom kao nuklearna sila, ali i da bi to značilo i spremnost na ogromne izdatke.

DW je istakao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da se o toj tabu temi do sada čuo samo mali broj glasova i da je poslanik CDU Roderih Kiceveter rekao da je Evropi potrebna "nuklearna zaštita za zastrašivanje", ako SAD više ne budu htele da održavaju svoj nuklearni štit.

Nik Vitni, bivši šef Evropske agencije za odbranu, koji danas radi u trustu mozgova ECFR kazao je da "ne iznenađuje što je sada došlo do te debate", jer se politička situacija veoma brzo promenila, a time i diskusije o odbrambenoj politici.

DW je analizirao koliko bi kredibilan bio koncept evropskog nuklearnog zastrašivanja i naveo da bi još pre 30 godina, London i Pariz bili počašćeni predlogom da postanu branioci kontinenta.

"Za to bi bile potrebne institucije koje EU nema", rekao je Nik Vitni i dodao da bi posle izlaska Velike Britanije iz EU preostala samo još Francuska sa svojim nuklearnim oružjem koje bi u slučaju nužde mogla da "otkine jednu nogu ruskom medvedu".

U očima ovog stručnjaka, diskusija se vodi "na samoj ivici terena", ali "ne i van okvira mogućeg".

Ulrih Kin iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir smatra da postoji konkretna pretnja, jer Rusija ima 2.000-3.000 komada taktičkog oružja, a da bi se Evropa, ukoliko bi tome htela da suprotstavi adekvatnu zaštitu, suočila sa neverovatnim troškovima.

Prema njegovim rečima, opasno je i to što bi Ugovor o neširenju atomskog oružja iz 1968. praktično bio mrtav kada bi se Evropljani povukli iz njega.

"To bi imalo posledice za ceo svet. Moglo bi da nastane 55-60 zemalja sa nuklearnim oružjem - a to je horor-scenario", ocenio je on i dodao da bi Evropljani konačno trebalo da učine ono o čemu su uvek govorili - da unaprede saradnju na planu odbrane i zajednički nabavljaju sisteme oružja da bi postali efikasniji i kredibilniji na planu konvencionalne odbrane.

Mihael Galer, portparol u Odboru Evropskog parlamenta za odbranu ocenjuje da Evropa mora da učini ono što dozvoljava Lisabonski ugovor - da sprovodi u delo strukturisanu saradnju.

"Zajedničke nabavke, zajedničke vežbe, zajedničke strukture - to su sledeći koraci", kazao je Galer.

Međutim, navodi DW i on smatra da bi trka u nuklearnom naoružavanju bila pogrešna, jer realna opasnost postoji, i to zbog taktičkog atomskog oružja koje su Rusi stacionirali u Kalinjingradu.

"Ali, sveukupna ravnoteža postoji. Ne želimo da oživimo staru debatu o naoružavanju iz osamdesetih godina", rekao je on.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...