Izvor: Politika, 21.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DUGO, PA JOŠ TOPLO LETO
Verovatno su najbolje karikature Ota Rajzingera, koje je godinama objavljivao u zagrebačkom "Startu", bile one o susretu generala iz neke latinoameričke zemlje i livrejisanog vratara na ulazu u neki bolji evropski hotel. I jedan i drugi sjaje zlatnim epoletama, zlatnim akslbenderima, dugmićima i vrpcama. I jedan drugog gledaju zaprepašćeno! Dobri, stari Oto imao je tezu: što manja i slabija vojska to sjajnije i kićenije uniforme. Godinama sam se slatko smejao latinoameričkim generalima na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Otovim karikaturama.
Sada se opet smejem najnovijim oznakama Vojske Srbije, jer one su vizuelno prava katastrofa. Generalske šljašte do bola, u kombinaciji sa zlatnim hrastovim lišćem na reverima sakoa uniforme, to je zlato na zlato. Rozete umesto petokraka u odnosu na prekrštene mačeve prevelike su, dok se i iz aviona vidi da su ti mačevi toliko tanki kao da su od običnog pleha.
Činovi niži od generalskog na maskirnim uniformama ne mogu da se prepoznaju ni sa dva metra udaljenosti, što možda i nije loše za ratne uslove iako stalno naglašavamo da više nećemo ratovati, ali će biti problem u oslovljavanju i pozdravljanju. Posebno sada kada general-major ima dve rozete, po NATO standardu, iako još nije usvojen Zakon o vojsci i odbrani koji bi uveo čin brigadnog generala sa jednom rozetom. Tako da su neki naši sadašnji pukovnici zapravo pukovnici-brigadni generali.
A zakon? A štednja u vojnom budžetu? Prioriteti u modernizaciji? Ajde, budimo ozbiljni. Važan je imidž, a on, je l' te, počinje od uniforme. No, ovako kako je započelo, sa tim novim oznakama, to je loše. I to kažu mnogi pripadnici Vojske.
Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizacijom tribine o reformama Vojske , ozbiljno konkurišu parlamentu Srbije. Naime, na tribini je govorio načelnik Generalštaba, general-potpukovnik Zdravko Ponoš. U parlamentu se o tim reformama za sada još ne govori?
Inače, osnovna misao koja je prožimala tu tribinu jeste "koliko para, toliko vojske". Čuli smo da je vojni budžet u ovom trenutku milijardu dolara, da to i nije tako malo, a onda opet da para za bitniju modernizaciju vojske iz redovnog budžeta nema i da je vojni budžet opterećen penzijama. Ako para nema, a priča se o "hroničnoj besparici", kako to da je prošle godine iz vojnog budžeta vraćeno u državni budžet 600 miliona dinara koji su bili namenjeni za nabavke novog oružja i opreme, a koje pare vojska nije znala kako da potroši – upotrebi?
Već duže pričamo o izvoznim šansama naše vojne industrije, a glavni aduti tog izvoza uopšte nisu prisutni u jedinicama Vojske Srbije. Koliko pušaka M-21 ima u jedinicama? Koliko samohodnih topova-haubica "nora"? Koliko nam je tenkova M-84 modernizovano? Jedan! I to je platila kompanija "Jugoimport-SDPR". Sada hoćemo da se odreknemo i tenkova T-72, jer "nisu perspektivni". Neverovatno, a Rusija ima u operativnoj upotrebi te tenkove.
Tačno je da Berlinskog zida više nema, ali je vrlo čudno da se ne prepoznaje, a to je termin sada vrlo prisutan u vojnim nastupima, početak izgradnje novog raketnog zida. U Evropi gde potpisani ugovori o odnosima i broju konvencionalnog naoružanja više ništa ne znače. Jedni se tog sporazuma nisu ni pridržavali, drugi su ga sada "zaledili". Je li to bezbednosni izazov za Srbiju i da li to neko uopšte i prepoznaje? Ako zemlje oko Srbije, a koje su uživaoci kolektivnog sistema bezbednosti unutar NATO-a već imaju potpuno novu generaciju borbenih aviona, Mađarska aparate tipa "gripen", a Bugarska će vrlo brzo imati ili "gripen", ili F-16, a Srbija tek razmišlja o novom avionu, onda je to strateško kašnjenje.
Tu nema izgovaranja na novi sistem vrednosti, ni na socijalnu dimenziju. Jer sistem vrednosti vojske kao institucije kroz istoriju se vrlo malo menjao. Da li treba da budemo žrtve emocija koje su proizašle iz prethodnih ratova, na koji način to da kontrolišemo? Možemo mi to sjajno kontrolisati, ali šta ćemo ako to ne kontroliše i ona potencijalna druga strana? U sukobima i ratovima je kao u seksu, potrebne su dve strane.
Vreme je da već jednom neko jasno izmeri, ili barem pokuša da validno proceni korist eventualnog učestvovanja pripadnika vojske Srbije u multinacionalnim operacijama. Prvi čovek vojske kaže "da je to nešto što donosi političku vidljivost i spoljnopolitičku vidljivost ove zemlje i da je rad u nekom multinacionalnom štabu najbolji sistem obuke". Je li to neko Beogradu jasno poručio: "Pošaljite vojnike u Avganistan i Kosmet ostaje u Srbiji"? Šta uopšte znači sintagma "politička i spoljnopolitička vidljivost Srbije"? Gde? U Kabulu, Briselu, ili na Ist riveru? Hoće li SAD i EU promeniti stav oko Kosmeta ako vojnici iz Srbije odu u Avganistan? Je li to neko obećao?
Obuka u nekom multinacionalnom štabu? Procedure i standardi? O. K. ali hajde da za početak prvo imamo dobru obuku kod kuće, a ne da nam "pontonac" za Lido i problemi sa tim mostom proteklih dana izazivaju podsmehe Zemunaca.
Kosmet i bezbednosni izazovi? E, tu se nešto "mulja". Jer, načelnik Generalštaba je rekao "da je to još uvek politička priča, još uvek nije eskaliralo u nešto drugo, ali mi smo naravno spremni da odgovorimo i ako to krene u nasilje". General Ponoš još je i dodao "da treba imati u vidu partnerski odnos i podelu odgovornosti između Vojske Srbije i Kfora za taj problem, za koji uglavnom kažem da ga administrativna linija deli samo sa stanovišta odgovornosti". Doduše, nije rečeno šta u slučaju da ako sa druge strane administrativne linije, one kosmetske, ne bude sluha za odgovornost?
Sve u svemu, "Vreme" i Fondacija "Fridrih Elbert" napravili su fantastičnu tribinu. Jer, prvi put je javno, istina između redova, nagoveštena i mogućnost da Kfor lepo pozove vojsku Srbije da mu pomogne oko suzbijanja nasilja u nekim delovima južne srpske pokrajine. Recimo na severu. Pa onda vojska Srbije tu podigne novi zid. Naravno, ne berlinski.
A možda je sve to bila šala?
Za dugo toplo leto...
[objavljeno: ]
