Izvor: RTS, 20.Jun.2015, 17:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DS: Izbegličko pitanje nije zatvoreno
Vlada u senci Demokratske stranke saopštila je povodom 20. juna - Svetskog dana izbeglica da izbegličko poglavlje ni u našoj, novijoj istoriji još nije zatvoreno jer se Srbija i druge države nastale raspadom bivše SFRJ i dalje suočavaju sa brojnim nerešenim pitanjima koja prate izbeglištvo.
Vlada u senci DS podseća da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2000. godine proglasila 20. jun za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Svetski dan izbeglica, s ciljem da skrene pažnju međunarodne javnosti na težak položaj prisilno raseljenih širom sveta.
"Problem s izbeglicama iz azijskih i afričkih država, koje preko Srbije pokušavaju da se domognu zemalja Evropske Unije, pak, predstavlja posebno pitanje, čija kompleksnost zahteva široku akciju naše diplomatije, bezbednosnih službi i kompletne državne administracije", navodi se u saopštenju.
Takođe se dodaje da se azilantsko pitanje ne može rešavati podizanjem zidova i ograda na međudržavnim granicama, kakvom planira da pribegne Vlada Mađarske, "ali ni sedenjem 'skrštenih ruku' i iščekivanjem da se problem reši sam od sebe, odnosno da azilanti nekako stignu do svog konačnog odredišta, daleko od naše zemlje, koje praktikuje Vlada Srbije".
"Sadašnja vlast u Srbiji, nažalost, ne pokazuje ni onu zainteresovanost za problematiku izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika ni onu agilnost u rešavanju izbegličkih problema koju je pokazala vlada u mandatu 2008-2012", navodi se u saopštenju.
Od završetka ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini prošle su dve decenije, ali socijalni položaj izbeglica u Srbiji i regionu još je opterećen nerešenim stambenim pitanjem za veliki broj porodica, kao i imovinskim, pravnim i drugim problemima, upozorava vlada u senci DS.
U prvom popisu izbeglica na području Srbije 1996. godine, registrovano je 538.000 izbeglih i još 72.000 ratom ugroženih lica, dok se u evidenciji interno raseljenih s Kosova i Metohije posle juna 1999. našlo 220.000 ljudi.
Broj ljudi u formalnom izbegličkom statusu u međuvremenu je višestruko smanjen i sada je blizu 35.000, ali je broj interno raseljenih lica s Kosova i Metohije tek neznatno manji nego pre 15 godina.
Takođe, na području Srbije još radi 18 centara za kolektivni smeštaj izbeglih i raseljenih lica, u kojim trenutno boravi nešto više od 1.100 ljudi.
Smanjenje broja izbeglica u Srbiji uglavnom je rezultat integracije u ovdašnju društvenu sredinu, a u manjoj meri povratka u mesto prethodnog prebivališta i odlaska u treće zemlje, navodi se u saopštenju.
"Trajno rešavanje izbegličkog pitanja u Srbiji i čitavom Regionu, međutim, ne može se odlagati unedogled, niti se može prepustiti vremenu i stihiji.
Problematiku izbeglištva treba posmatrati kao regionalno pitanje", navodi se u saopštenju i dodaje da se akcioni plan za trajno rešavanje izbegličkih problema mora bazirati na četiri osnovna pravca delovanja.
To se odnosi na: potpunu realizaciji Regionalnog stambenog programa (RSP), zatim izmenama postojećeg zakonodavnog okvira za rešavanje izbegličkih pitanja, bolje korišćenje kapaciteta lokalne samouprave i unapređenje komunikacije i saradnje s drugim vladama na području bivše Jugoslavije, kao i ostalim međunarodnih subjektima.
"Vlada Srbije koju je predvodila Demokratska stranka uspela je da obezbedi sredstva za početak RSP-a, ali je realizacija tog programa posle promene vlasti 2012. toliko usporena da se prvi značajniji rezultati tek očekuju, mada je od donatorske konferencije u Sarajevu na kojoj su prikupljena prva sredstva prošlo više od tri godine", dodaje se u saopštenju.
Planiranim sredstvima moguće je rešiti stambeno pitanje za 27.000 izbegličkih porodica u regionu, od kojih najveći broj boravi u Srbiji (17.000), pa je Vlada Srbije pre svih dužna da intenzivira napore u realizaciji RSP-a.
U saopštenju se ukazuje da su neophodne i izmene zakonodavnog okvira za rešavanje izbegličkog pitanja, koje bi olakšale realizaciju različitih programa trajnog zbrinjavanja izbeglica i postojeće programe učinile efektivnijim.
