Izvor: Politika, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DRUGIH STO DANA
Povodom sto dana druge vlade Vojislava Koštunice izrečeno je sijaset ocena, zapažanja, komentara i prognoza. Pažnju mi je privukla doslednost s kojom Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, ovu vladu naziva Koštuničinom i Đelićevom. Naravno, Vučić, po prirodi svog opozicionog delovanja, nema lepih reči za učinak ovog dvojca, ali nije bez nečega insistiranje na dvojnosti, hajde da kažem dvoglavosti, srpske izvršne vlasti.
Stvar je u tome da radikali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Demokratsku stranku, koju u vladi oličava Božidar Đelić, potpredsednik vlade, vide kao glavnog konkurenta na predstojećim lokalnim i predsedničkim izborima, pa već sada zauzimaju onu vrstu startne pozicije kojom se markira cilj napada, a to, svakako, nije Vojislav Koštunica.
Glavna bitka na pomenutim izborima vodiće se između SRS i Demokratske stranke, a taj politički obračun definisaće i politiku srpske vlade za period koji je mnogo duži nego što su ovih sto dana.
Rekao bih da će ti izbori, bez obzira kada će biti raspisani i po kojim će se pravilima odvijati, biti presudni za SRS. Ako ni ovaj put ne dobace dalje od osvajanja vlasti u Novom Sadu, biće to ko zna koji poraz po redu ove stranke koja skuplja najviše glasova u Srbiji, ali nema šta s njima da uradi.
Verujem zato da će radikali voditi izuzetno agresivnu kampanju, jer pretpostavljam da se i rukovodstvo stranke zabrinulo da im se ova vrsta nemoći može dugoročno osvetiti smanjivanjem podrške na svakim narednim izborima.
Ali, sa stanovišta ostvarivanja politike na osnovu koje je formirana vladina koalicija biće mnogo važnije ponašanje Demokratske stranke. Ne treba potceniti borbenost onih koji imaju šta da izgube. Može se, dakle, očekivati politički vatromet i može se reći da ovi izbori koji se ne mogu odlagati u nedogled dolaze u najgorem trenutku za Srbiju.
Vladajuća koalicija, personalizovana po Vučićevom receptu na Koštunicu i Đelića, očigledno nije otklonila međusobne razlike u pogledima na dihotomiju – Kosovo i Evropa, pa ma šta oni javno izjavljivali. Narod koji će, uostalom, da glasa, veruje da jedni brane Kosovo bez obzira na Evropu, a da drugi zagovaraju Evropu bez obzira na Kosovo.
Vrlo je mogućno da će se taj konceptualni razlaz podsticati s približavanjem dana izbora. Podsticaće se kako iznutra, tako i spolja, jer se ispostavlja da je unisonost srpske političke vladajuće garniture oko Kosova jedan od faktora relativnog uspeha u zaustavljanju realizacije već pripremljenih rešenja za Kosovo i otvaranja novog ciklusa pregovora.
Srpsko političko biće može se opisati kao stanje – "ni riba ni devojka". Nit smo Kosovo izgubili, niti smo ga sačuvali, nit smo ušli u Evropu, niti smo iz nje ispali. Trezveni analitičari političke scene lako će se složiti da bi sada vladajuću garnituru morale da krase vrline kao što su odmerenost, racionalnost, međusobno poverenje, uravnoteženost u pristupu proklamovanim ciljevima...
Taj potencijal nije do sada bio na spisku vrlina koje krase političku scenu, a izbori podstaknu strasti i ambicije koje ogoljeno pokažu sve suprotno od poželjnih vrlina odgovorne državne politike.
Običaj je da se vlade procenjuju nakon prvih sto dana vršenja dužnosti i, recimo, da je taj ritual obavljen ovih dana i u Srbiji. Ali, ovih prvih sto dana nisu nam pokazali bogznašta, osim onog što smo znali – ovaj sastav vlade ima potencijal za ceo uspešan mandat, ali i potencijal za brz raspad koji može biti podstaknut ne samo nepovoljnim spoljnim okolnostima, već i izbornom groznicom pod čijim uticajem se pobrkaju stranački i državni interesi.
Pokazaće se da će za vladu biti presudni drugih sto dana. A ako to ne znaju, ne vredi ni da im se govori.
Glavni urednik nedeljnika "Vreme"
[objavljeno: ]
