Izvor: Kurir, 29.Apr.2011, 09:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DRAŽINI SKOJEVCI
Ovo je priča iz okupiranog Šapca. Pričao mi je Majk Pilot. Brdskobosanska gramatika. S mrakom počinjao je u Šapcu policijski čas. A mrak u šabačkoj mali uvek rano dođe. Nama posla za potomke Cicvarića, čuvenih šabačkih muzikanata. U gradu nedićevci, ljotićevci, Nemci. Puste ulice.
Jedino promiču oni koji rade treću smenu u „Zorki“, u to vreme modernoj fabrici hemijskih proizvoda. Samo oni imaju ausvajs da se kreću posle policijskog časa. Zaglavio sa veselim društvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u nekoj seoskoj vodenici Ciganin Mita Paganini. Lumpovalo se tu od rane zore, ceo dan. Jedva su ga u neko zlo doba, pred treće petlove, pustili. Vraća se Paganini prema Šapcu, a što se više približava, strah raste. Tek u jednom trenutku začuje se iz šume:
„Stoj, ko ide?“
„Dražin čovek, skojevac, radi u ‘Zorku’, ima ausvajs.“
I osta živ.
Dražin čovek, skojevac, što radi u „Zorku“ i ima ausvajs.
U vrhu partikratije koja vlada zemljicom Srbijom, ni Davidovom ni carskom ni spahijskom, namnožili se Dražini ljudi skojevci.
Nije ih ni najmanje stid. Treba opstati. A teško im je što zameriti. Naročito kad su na vlasti. Jedan pisac koji je dobio nagradu za najbolju najčitaniju knjigu promenio za četiri godine četiri partije i postao Njegova ekselencija ambasador.
A mi zaseli. Pijemo rujno vino u potaji. Služi nas kelner Isus, kome su noge i onu mušku rabotu u hiperbaričnu komoru metali. Pa sad juri ridžvejke GSP. Kaže, krenulo ga.
„Oj, Srbijo, golema robijo, sve si uža, a robija duža“, čuje se pesma gorske straže s Romanije.
A Boris otišao da se izvini turskom predsedniku. Zbog toga što smo bili neposlušno roblje petsto godina.
Bata kapetan igra karte.
„Petsto godina pod Turcima“, kaže i baca keca.
„I pet godina pod Švabama“, kaže i baca malu dvojku.
„To ti je petsto pet godina, je l’ tako profesore“, kaže i piše tablu.
Ovde u „Ludoj kući“ na kraju grada sve se dešava.
Kežman SNS šišti na mene jer sam napisao da treba dati muštuluk Nataši ako se Šešelj za dva meseca vrati.
Za Uskrs sam bio u Crnoj Gori. Tamo svi o popisu govore. I tamo treba ausvajs. Kakav ausvajs? Pa, nedavno se desio popis. Ali sa indigom. Svako je dobio drugi primerak, gde lepo piše koju si naciju upisao i kojim jezikom govoriš. U mom selu jedan Crnogorac, ostalo Srbi.
Ne možeš na slavu, na Vaskrs ako nemaš ausvajs. Ako nemaš napismeno da si Srbin. I ko kaže da je Srba sve manje. Jok, brate. Mnogo više. Čak se i neke sudije kao Srbi upisali. Da se prebrojimo. Da vidimo koliko nas ima. A mnogi muslimani su napisali da govore srpskim jezikom.
Nema više vađevine. Pred prijateljima si Srbin, pred službom Crnogorac. Svak ima ausvajs i mora da ga pokaže, inače nema mesta u društvu.
Vozom sam putovao bolje no ikad. Nigde nikog. Jeza me na granici uhvatila. Zar je ovo ono o čemu su tolike generacije sanjale. San kralja Nikole o ujedinjenom Srpstvu.
„Ko Srbe ujedini, odmah da se uhvati i stražarno sprovede dalje“, pisao je Raka Domanović.
Za to vreme Dražin čovek, skojevac, koji ima ausvajs i radi u „Zorku“, izvinjavao se turskom predsedniku što smo tolike džamije po Beogradu porušili. Što smo Turke oterali. Došlo je vreme da se pod NATO kišobran vrate.
.jpg)
