Izvor: Politika, 26.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DRAGOMIR ANTONIĆ
Po definiciji datoj u Rečniku Matice srpske sujeverje je: "Verovanje u natprirodne sile, u zle duhove i njihovu moć, u sudbinu; verovanje da postoje vreme i dani u koje se nešto sme a nešto ne sme". Sinonimi za sujeverje su praznoverice i praznoverje. Definicija je ispravna, ali nam sugeriše da je to nešto čega se treba kloniti i o čemu se u otmenim građanskim porodicama ne govori. Biti praznoveran ili sujeveran znači biti manje vredan. Zato ako neko ima takvih sklonosti, mora ih kriti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ne sme ih javno pokazivati.
U stvarnosti je sasvim drugačije. Sujeverje je za onog koji to jeste, podjednako važno kao vera za vernika. Kao što je vernik ubeđen u ispravnost sopstvene vere, tako je i sujeverna osoba ubeđena u moć određenih rituala ili radnji koje ona mora uraditi da bi joj sve radnje ili preduzeća koje preuzima tokom dana ili noći išla od ruke. Većina ljudi je sujeverna ili praznoverna na neki bezazlen način. Mnogi će, a među njima sam i ja, kad vidi da mu crna mačka pređe put ili zastati da neko pre njega pređe preko zamišljene linije kojom je pretrčala mačka. Ako je to nemoguće izvesti, onda će tri puta simbolično pljunuti preko mačije linije, a onda bez straha i odvažno zakoračiti i nastaviti put. Takođe poznajem osobe koje će za detetom kad krene na polaganje ispita ili na neki važan razgovor prosuti malo vode. Da sve ide sa lakoćom.
Oni koji u ovakve stvari ne veruju reći će da su sve to besmislice i da od njih nema nikakve koristi. Ti koji ne veruju su u potpunosti u pravu. Njima te radnje nisu od pomoći. Zato ih i ne koriste. Ali, ako nas od detinjstva uče trpeljivosti ili kako bi ljubitelji latina i latinizma voleli reći toleranciji, onda je logično dopustiti svakom da se ponaša shodno svojim ubeđenjima. Pogotovu što su te male sujeverice bezazlene i nikom štetu ne nanose. A onom koji to čini, pomažu da se lepše oseća.
Svakako neću govoriti o praznoverju gde se ritualima drugi ugrožavaju ili im se nanosi psihički i telesni bol. To nije dozvoljeno i to se ne može ni smatrati sujeverjem već nasiljem. A za nasilje i nasilne radnje u civilizovanom društvu se odgovara. Kao što bi trebalo da se odgovara kada se u ime vere neko telesno kažnjava. Ali te ružne radnje ne pripadaju ni pravoj veri niti pravom sujeverju. Kao što je istinska vera radost, tako i bezazleno sujeverje je jedna vrsta zabavne radnje. Kao televizija ili pozorište, na primer. Za kraj jedna mala pričica.
Nils Bor, danski fizičar, izveden 1943. godine iz okupirane Danske pod lažnim imenom Nikolas Bejker i prebačen u Njujork gde je postao član grupe Menhetn čiji je zadatak bio da stvori prvu atomsku bombu. Radio je sa takvim veličinama kao što su Ajnštajn, Openhajmer, Fermi... Da su napravili atomsku bombu svima je poznato. Ali manje se zna da je slavni Nils Bor držao iznad vrata svoga kabineta prikovanu konjsku potkovicu. Svaki put, pri ulasku u kabinet, pogledao bi prvo u potkovicu, a zatim otvarao vrata i počinjao sa poslom. Taj odnos prema potkovici zapazili su njegovi saradnici i – kako se ritual svakodnevno ponavljao – jedan od njih, bojažljivo izgovori neizbežno pitanje: "Da li je moguće da ste Vi, naučnik svetskog glasa, sujeverni"? "Taman posla, dragi prijatelju," odgovori Bor, "svakako da nisam sujeveran, ali sam čuo da potkovica pomaže i onima koji nisu sujeverni".
Etnolog
[objavljeno: ]
