Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DRAGAN VUJIĆ
U poslednjih petnaestak godina, na prostorima ove, sada već poprilično rasparčane države, aritmetičkom progresijom pojavila se nova kasta ili stalež – tajkuni. Ili vam, po srpski – magnati. Ustanovili su nomenklaturu i ophođenje sa "smrtnicima" po jednom, za naše prilike, osobenom i prijemčivom pravilu: Ja imam pare, i nikada ne pitam da li može, nego koliko košta.
U taksi-terminologiji, svako ko zaradi neko milionče evra, pa lagano sedne u direktorsku fotelju, kancelarijsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili mercedesovsku, svejedno, njemu počinje da otkucava treća tarifa, brzo, brzo, brzo... U toj situaciji, tajkun ne bira ni sredstva, a ni ljude, da manipulacijom dođe do cilja, koji će mu, kasnije, poroditi – još koje milionče.
Kao dugogodišnji i privrženi član Kulturne stranke – odsek glumački, sa srednje-kiselkastim ukusom u ustima, baveći se misijom, da osim hleba, treba što više, i od srca, pružiti i nekih lepih, nasmejanih igara, pokušavam nevešto da odgonetnem – zašto ti tajkuni ne ulože koju crkavicu u kulturu, zdravstvo, prosvetu ili nauku. Nema odgovora danima, mesecima... Svoj umetnički život provodim pohodeći i putujući po sudbinama stanovnika azbestnog naselja, domova za nezbrinutu decu, ambasadama, bleštavim splavovima i klubovima zatvorenog tipa, a ponajviše u pozorišnim salama, okružen galimatijasom arhetipova i egzemplara, intelektualnom vrhuškom i čoporima mediokriteta, blejača i pozera, ali mi je žarka želja da se pretvorim – u muvu! Imao bih ekskluzivno i besplatno pravo da budem svedok tih sudbonosnih poslovnih susretanja, na kojima moguli, direktori i njihove raspojasane, šarolike sekretarice i metrese piju polusuva čileanska vina, purnjaju debele kubanske cigare, dolazeći do esencijalnih odluka, po njih, naravno. A ne razmišljajući, ni mikrosekundu – šta bi mogli, nešto malo, da učine za narod, da konačno počnu i oni da žive. Da, da, nije štamparska greška – da žive! Jedinica mere za bahatost, osornost i podrazumevajuću prepotenciju u komunikaciji, za ovu grupu građana, bila bi – 1 mega-tajkun!
U vesternu "Sedam veličanstvenih", grupa kauboja pravi dar-mar, braneći malo selo od "tamo nekih, loših ljudi"... E, ali ovo nije vestern, nego groteska, sa primesama burleske. Zašto? Dok je takvih, koji će, ne trepnuvši, kupovati sve živo i neživo, jer se firme, korporacije i propala preduzećanca tako i kotiraju, biće i čitavo pleme nezadovoljnih, koji će prividno bitisati u getu, mrmljati sebi u bradu i psovati svako novo egzibicionisanje persona koje na kontima imaju toliko nula iza nekog arapskog broja, da oni mučeni ne bi stigli ni da ih prebroje, a kamoli potroše, za svog prilično skromnog života.
Gospodo tajkuni, bolje bi bilo da ste tajfuni! Oni naprave paniku, dođu, nastane rusvaj i lom, i – odu... A vi? Ne marite što je nacija ozbiljno bolesna. Dijagnoza: otvoren prelom karaktera, uz povremena unutrašnja iživljavanja.
P. S. A ko još mari za kulturu...
glumac
[objavljeno: ]
.jpg)
