Izvor: B92, 16.Jan.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOSTAVLJEN PREDLOG ZAKONA O AMNESTIJI
Jugoslovenska vlada dostavila je Skupstini SR Jugoslavije Predlog Zakona o amnestiji kojim je predvidjeno oslobadjanje od odgovornosti lica koja su ucinila krivicna dela protiv Vojske Jugoslavije, ustavnog uredjenja Jugoslavije, kao i smanjenje kazne za jedan broj zatvorenika. 'Amnestija za ta krivicna dela vraca gradjanima pravnu sigurnost, omogucuje da se ogroman broj njih vrati u zemlju iz inostranstva, gde su se sklonili iz straha od krivicnog gonjenja i da se ukljuce u obnovu drzave", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navodi se u obrazlozenju jugoslovenske vlade. Predlozenim zakonom, amnestija bi vazila za lica koja su do 7. oktobra prosle godine ucinila krivicna dela izbegavanja vojne sluzbe odbijanjem oruzja, neodazivanjem pozivu, samovoljnim udaljenjem iz Vojske, i izbegavanjem sluzbe onesposobljavanjem ili obmanom ili neodazivanjem popisu ili pregledu. Predlozenim zakonom predvidjeno je smanjenje kazne za jedan broj zatvorenika, odnosno da se kazna smanji za cetvrtinu. Od toga ce biti izuzeti zatvorenici koji su osudjeni za najteza krivicna dela - proizvodnju i prodaju opojnih droga, zlocin protiv covecnosti i medjunarodnog prava, i za terorizam.
Biljana Kovacevic Vuco iz Jugoslovenskog udruzenja pravnika za ljudska prava u izjavi za B92 navodi da su za krivicna dela protiv ustavnog uredjenja uglavnom osudjivani kosovski Albanci. "Veliki broj Albanaca je amnestiran po drugim osnovima, ali su pojedinim Albanci i u toku samog postupka pred Vrhovnim sudom njihove kazne 'pokrivene'. Znaci, vrlo je mali broj ljudi osudjenih iskljucivo zbog krivicnog dela terorizma, tako da mislim da se tu digla malo veca buka nego sto je potrebna. Ipak, opsti politicki kontekst je da se svi politicki osudjenici oslobode, naravno, ne oni koji su izvrsili ubistva i oni koji su izvrsili ratne zlocine", kaze Kovacevic-Vuco.
Jugoslovenski ministar pravde Momcilo Grubac je pre nekoliko dana predstavio Zakon o amnestiji i naveo da ce lica osudjena za krivicno delo terorizma imati pravo na druge pravne lekove. On je naglasio da postoje pokazatelji da postupci protiv Albanaca koji su optuzeni za to krivicno delo nisu korektno vodjeni. "Greske u tim postupcima ce biti ispravljene redovnim pravnim putem i nepodobno je da se to vrsi amnestijom', dodao je ministar pravde. Medjutim, predsednik Fonda za humanitarno pravo Natasa Kandic u izjavi za B92 smatra da predlozeni zakon o amnestiji ima i svoje nedostatke. 'Oni koji su kaznjeni pred prvostepenim sudovima i dalje sede u zatvorima i za njih nema sudskog reagovanja', rekla je Kandic objasnjavajuci da je pre predloga zakona o amnestije trebalo sprovesti postupak kojim bi Vrhovni sudovi razmatrali zalbe i odluke o svakom predmetu pojedinacno. "Ovako postoji jedno uverenje da se ovim zakonom, pored onih koji su napustili zemlju zato sto nisu hteli da ucestvuju u ratu, da ce masovno biti oslobodjeni kosovski Albanci. Mislim da je to netacno intepretirana cinjenica zato sto oko 250 albanskih zatvorenika koji su pred prvostepenim sudovima kaznjeni za krivicno delo udruzivanja radi neprijateljske delatnosti, oni su kaznjeni za period koji istice krajem maja ili pocetkom juna tako da bi oni bili pusteni i mimo tog zakona za nekoliko meseci", kaze Kandic za B92. Natasa Kandic takodje naglasava da je problem u tome sto ce u zatvorima ostati oko 280 albanskih zatvorenika optuzenih za krivicno delo terorizma, kojima prethodna vlast nije pravedno sudila.
