Izvor: Kurir, 19.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOSIJEI BIA JOŠ U MRAKU
BEOGRAD - BIA je Arhivu Srbije još pre mesec dana prosledila više od 300.000 dokumenata i oko 50.000 dosijea građana, ali ova važna i dugo čekana dokumentacija neće skoro postati dostupna građanima. Nema ni zakona ni uslova u Arhivu Srbije da bi se ta istorijska građa iznela pred javnost, kaže za Kurir Miroslav Perišić, direktor republičkog arhiva.
- Dokumenta i dosijei koje smo dobili iz BIA datiraju od pre Drugog svetskog rata, iz vremena rata i postratnog perioda. Sami dosijei >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << najviše su vezani za doba Informbiroa, anarholiberale, znači za period od četrdesetih do sedamdesetih godina. Ne postoje ni zakonski na praktični uslovi da sva ta dokumentacija postane dostupna javnosti. Dok postoji interes BIA, dok dosijea imaju operativnu upotrebnu vrednost, Služba ih neće lako predati arhivima. Arhiv Srbije dobio je od BIA onu dokumentaciju koja nema više operativnu vrednost. Ta dokumenta sadrže dosta podataka koji mogu biti kompromitujući za pojedine ličnosti i s tom dokumentacijom mora se vrlo obazrivo postupati - objašnjava Perišić.
On navodi da je pripremljen Nacrt zakona o arhivi, koji će se razmatrati krajem januara.
- Naš predlog je osnivanje komisije koja će se baviti klasifikacijom i deklasifikacijom dokumenata. Trebalo bi da komisija bude mešovita, sastavljena od poslanika i neutralnih ljudi iz struke kojima bi pomagali naši arhivari. Posle imenovanja komisije, svi članovi bi zbog diskrecije polagali zakletvu u Skupštini - napominje naš sagovornik.
Perišić otkriva i da će pojedina imena u dosijeima zbog osetljivosti biti zatamnjena i da će i o tome odlučivati komisija.
- Međutim, Arhiv Srbije nema elementarne uslove za skladištenje i čuvanje dokumentacije. Zid nam je naslonjen na trafo-stanicu, tako da smo konstantno u opasnosti od požara. Neprocenjivo bogatstvo može da izgori za tren, a da ne pričam o tome da nemamo ni minumum prostora za skladištenje dokumentacije - ističe direktor republičkog arhiva.[ antrfile ]
PRIKRIVANJE ZLOČINACA
Danica Drašković, koja se već godinama zalaže za otvaranje dosijea, za Kurir tvrdi da ni u kom slučaju imena ne smeju da se zatamnjuju i kriju.
- U čijem je to interesu? To je jednako prikrivanju zločina i zločinaca. Apsolutno sam protiv nastavka takve prakse. Nismo ni mrdnuli od vremena komunizma. I dalje su dosijei tajna, tajni je rad službi, policije, a zbog tajnih i zakulisnih radnji tu smo gde jesmo. Moramo da učinimo ono što su sve zemlje istočnog bloka odavno uradile, sve dosijee na sunce bez zatamnjivanja! - poručuje Draškovićeva.
