Izvor: Kurir, 29.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOKLE BRE , DA SE BRUKAMO?!
Nakon što su je nagazile evropske ćate i ćifuti, Marija Šerifović, barem na prvi pogled, nastavlja da doživljava poniženja, čini se dobrim delom zbog svoje podrške Tomi Nikoliću. Da je nepoželjna na nacionalnoj televiziji, Javnom servisu Srbije koji se finansira iz džepova građana, kao i na gotovo svim manifestacijama koji ova kuća organizuje, dokazalo je polusvečano žrebanje za ovogodišnju Beoviziju. Iako bi bilo logično da se Marija pojavila u Skupštini grada, gde je ovaj događaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << održan, te otpevala pobedničku pesmu koja je i dovela Evrosong u Beograd, njeno mesto je zauzeo Željko Joksimović, koga je pre tri godine na istom takmičenju potukla Ruslana za prsa, mada se ne može reći da je Ukrajinka u tom segmentu nešto nadarena.
Nema greške da je ovako karte promešao Aleksandar Tijanić, direktor RTS, koji je već duže vreme u sukobu s Marijinim menadžerom, a posredno i sa Marijom. Pri tom, ne treba zaboraviti da ju je upravo on sačekao po povratku iz Helsinkija i grlato obećao da će potegnuti sve svoje političke veze, odnosno da će zauzeti i kod predsednika i kod premijera da Marija bude nagrađena u rangu osvajača zlatnih medalja u sportu - minimum! Kako stvari stoje, Marija ne samo da neće dobiti protivvrednost zlatne medalje u novcu već nije daleko pomisliti da nje uopšte i neće biti na Evrosongu u Beogradu, ako se trend njene degradacije i marginalizacije nastavi.
MARIJINO „MOLITVENO“ PISMO
Videvši da joj pevanje „Molitve“ ne pomaže da reši neka praktična pitanja, Marija je, čini se iz teškog očaja, odlučila da pošalje tzv. otvoreno pismo (zatvoreno verovatno niko ne bi ni čitao) na adrese predsednika Tadića i ministra Dinkića (valjda jer odlično razume muzikantsku tugu i dušu), a u kojem je sitnim slovima izlila mnogo žuči, baš ovako:
„Obraćam vam se da, po ko zna koji put, ukažem na iste stvari koje me prate još od momenta kada sam kročila na tlo Srbije posle moje pobede u Helsinkiju. Srce mi je udaralo u grudima iščekujući taj momenat da podignem tri prsta pred svojim narodom. Na balkonu Gradske skupštine, tom balkonu o kome mašta svaki sportista, svaki građanin, toj srpskoj Trijumfalnoj kapiji, plakala sam kao malo dete, plakala od sreće.
Nekome sam i dan-danas kriva zbog toga.
Moja želja i obaveza jeste bila da donesem pobedu Srbiji na Evrosongu i ja sa to uradila.
Vi, gospodine Dinkiću, kao muzičar, trebalo bi da znate koliko je truda, odricanja i napora potrebno za to. Ne tražim ništa, ne tražim što nije moje i što mi ne pripada. Kao predsednik organizacionog odbora Evrosonga, volela bih da poštujete slova moga imena koja stoje pored reči POBEDNIK. Ne dozvoljavam da mi uzimaju pravo da primim ključeve grada Helsinkija, da ugostim referentnu grupu i izvršnog producenta Evrosonga u svojoj Srbiji, da pevam na žrebanju za redosled takmičara i da svojim nastupom, kao i svaki pobednik do sada, otvorim finale Evrosonga u Beogradu! Ja nemam ništa protiv da bilo ko od mojih kolega učestvuje na Evrosongu i bude domaćin u Srbiji, kao što je sada Željko Joksimović, ali pre toga treba da pobedi na Evrosongu i da on dovede Evropu u Srbiju. Ovakvim stavom RST i mog kolege mislim da je izvršena manipulacija kao i krađa mog uspeha u ime Srbije na Evrosongu.
Mene ovih dana „štiti“ i predsednik Boris Tadić. Hvala vam, gospodine Tadiću, što se borite za moja prava i izdajete naređenja ministrima da me brane od nepostojećih i isceniranih napada Evropske komisije. To nisam tražila od vas, lepo što se „trudite“. Ako vam je do toga, gospodine Tadiću, zaštite me od SVOJIH. Ne morate da trošite telefonske impulse ka Evropi. Dovoljan je lokalni poziv, do kancelarije generalnog direktora RTS, gde sedi Aleksandar Tijanić. Ništa od obećanja koja je izustio Aleksandar Tijanić nisam dobila i nijedno njegovo obećanje dato meni pred odlazak na Evrosong on nije ispunio. Naprotiv - on me je vređao, kako mene tako i mog menadžera, nazivajući nas najpogrdnijim imenima. Mi smo verovatno krivi gospodinu Tijaniću što je Evrosong došao u Beograd, što je televizija dobila veliku donaciju u opremi, (kako se ne bi potrošio novac građana Srbije za kupovinu iste) i što smo se svim srcem trudili da na najlepši način predstavimo našu zemlju: od zastave na ramenu do svakog intervjua datog o našoj prelepoj Srbiji, koju kao i svaki pošteni građanin neizmerno volim. U svakom njenom segmentu nedeljivo i celovito.
Ja ne moram više da se dokazujem nikom u Evropi jer sam u Evropi pobedila muzikom, ljubavlju i srcem. Svako ko je na pobedničkom postolju zaslužuje da mu se omogući da se predstavi svojoj Srbiji i Evropi kao dobar domaćin. I to pravo mi je oduzeto.
Nemojte da mi oduzimate čast da još jednom predstavim svoju zemlju u najboljem svetlu i kao dobar domaćin, jer time nećete poniziti mene već sve građane Srbije. Zašto se dozvoljava da ljudi iz vašeg okruženja i dalje manipulišu mojim rodoljubivim osećajima zarad lečenja svoje sujete i kompleksa više vrednosti. Imam svega 23 godine i vrlo sam potresena, kao i moja porodica, svime što nam se dešava. Ne mogu da verujem da vi, gospodine predsedniče, zagovarate državu sa demokratskim načelima, a vi ste prvi koji ih kršite. Ja sam primer toga. Meni je Srbija jedina otadžbina, rezervnu nemam. Od svojih stavova i uverenja nikada neću odustati. Evropu sam osvojila, zajedno sa svojim narodom koji je svim srcem bio uz mene, ali nikad se neću na uštrb svog nacionalnog bića - istoj i prodati.
Kada su Srbija i bilo kakvi drugi interesi u pitanju, biram bezrezervno ljubav prema Srbiji.
Nadam se da ću boreći se za iskreniju i pošteniju Srbiju ponovo steći oduzeto pravo da budem to što jesam - pobednik Evrosonga i domaćin u Srbiji.
Evrovizijski pobednik 2007.
.jpg)
