Izvor: Kurir, 02.Maj.2011, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOBROVOLJAČKA: 19 GODINA ZLOČINA BEZ KAZNE
BEOGRAD - U utorak, 3. maja, navršava se 19 godina od napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kada je, prema srpskim izvorima u BiH, ubijeno više od 40 vojnika i oficira.
Napad na kolonu pripadnika JNA koja se povlačila iz komande Druge vojne oblasti pripadnici muslimanske Teritorijalne odbrane, policije i paravojnih formacija "Zelene beretke i "Patriotska liga" izvršili su na prevaru, kršeći dogovor o mirnoj evakuaciji.
Prema podacima MUP-a Republike >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Srpske, u tom napadu su ubijena 42 pripadnika JNA i civila, među njima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 zarobljeno ili oteto.
Prethodno su, 2. maja 1992. godine, pripadnici vojnih i paravojnih formacija bosanskih muslimana napali Dom JNA u Sarajevu i nekoliko drugih vojnih punktova u gradu i ubili 14 pripadnika JNA.
Kao odgovor na te napade, pripadnici JNA su istog dana na sarajevskom aerodromu zadržali muslimanskog vođu i, u to vreme predsednika Predsedništva BiH, Aliju Izetbegovića, koji se u pratnji potpredsednika Vlade Zlatka Lagumdžije i kćerke Sabine vraćao sa mirovnih pregovora u Lisabonu.
Izetbegović je odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na službi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.
U pregovorima su učestvovali tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, general Milutin Kukanjac, komandant mirovnih snaga UN (Unrpofor) kanadski general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a bezbednu evakuaciju garantovao je sam Izetbegović.
Pošto je sporazum postignut, kolona sa vozilima JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik, a na njenom čelu nalazio se transporter u kojem su, kao zaštitnica, bili Izetbegović, generali Mekenzi i Kukanjac.
Samo kilometar dalje, kada je transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca je preprečilo vozilo, odsekavši ostatak kolone, a iz okolnih kuća, sa samo pedesetak metara, muslimanske snage su otvorile vatru.
Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomoćno su sedeli u vozilima i na kamionima, a prema svedočenjima preživelih, likvidacije su bile brutalne - napadači su izvlačili nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica koja su uz ponižavanje, ranjavali i ubijali na ulici.
"Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju (...) video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola", napisao je u svojoj knjizi "Čuvar mira - put u Srajevo" general Mekenzi.
Načelnik "plavih šlamova" zapisao je tada u svoju beležnicu: "Bio je to definitivno najgori dan u mom životu".
Po okončanju rata, Centar javne bezbednosti Srpsko Sarajevo je 25. maja 1996. podneo prvu krivičnu prijavu protiv devet osoba, koju je 27. aprila 2005. MUP RS dopunio i proširio na 15 osumnjičenih.
U krivičnoj prijavi muslimanski i hrvatski član Predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljujić optuženi su da su organizovali napad i naredili čelnicima policije Mustafi Hajrulahoviću i Jusufu Pušini da 3. maja 1992. godine napadnu kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici.
Pored toga, za pripremu, organizaciju i učešće u zločinu terete se i Hasan Efendić, Sefer Halilović, Alija Delimustafić i drugi politički, vojni i policijski čelnici
muslimansko-hrvatske federacije BiH.
Istragu o zločinima nad pripadnicima JNA u Sarajevu vodilo je i vojno tužilaštvo JNA (kasnije VJ), ali kada su vojna tužilaštva ukinuta predmet je preuzelo specijalno tužilaštvo Srbije za ratne zločine.
Srpsko Tužilaštvo je najpre predmet prosledilo Tužilaštvu BiH koje je 2003. pokrenulo istragu, ali nije nikada podiglo nijednu optužnicu. Zato je krajem 2008. Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu proširilo istragu, a 29. decembra pretprošle godine raspisalo međunarodne poternice za 19 osoba iz BiH.
Oni se terete se da su 2. i 3. maja 1992. godine u Sarajevu počinili krivična dela: ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, te na taj način ubili najmanje 18 osoba.
