Izvor: Politika, 18.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOBAR DAN, MARKO
Milioneri i sirotinja Reporteri su pohrlili u Vršac. Priča se ponavlja: Apatin, Aranđelovac... sada Vršac. Te varoši bivaju proglašene za "gradove milionera" i mediji izveštavaju o planovima da se novostečenim bogatstvom kupe nova kola, kuća, bazen ili sve to odjednom. Svedoče i o poslovnim pokušajima prodavaca svega i svačega da se ugrade u tu masu akcijskog kapitala, pa tako saznajemo da je, recimo, "Dačiji" Vršac postao prioritet u prodaji automobila, da gradić od 40.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stanovnika ima 18 banaka koje po ceo dan viču "Dobar dan, Marko", kao u onoj reklami koja nam bankarstvo predočava u srednjovekovnom ambijentu i ruhu zanemarujući mogući kontraefekat makar zbog površne spoznaje ljudi o isključivo zelenaškom karakteru te vrste usluga u to doba.
Nema onog ko ne bi voleo da preko noći postane milioner i zbog te silne želje ljudi postaju lakoverni i neracionalni u svojim postupcima. Kada ono prvi put u dugom nizu nedelja nije bila izvučena "sedmica" na "Lotu" pronela se glasina da to, a ko bi drugi, vlada mešetari i namešta kuglice kako bi se, u cilju podsticanja uplata, mogući dobitak povećao do, za ovdašnje uslove, basnoslovnih razmera i da će onda, valjda lično Mlađan Dinkić, ministar finansija, a ko bi drugi, namestiti da "sedmica" bude uplaćena u Boru ili Majdanpeku.
To su tada bili, kao što su i sada, gradovi beznađa i duboke socijalne depresije, pa je neko domislio i plasirao legendu po kojoj će prvi prekomilionski evrodobitak biti namešten baš u Boru ili Majdanpeku kao neki simbolički proplamsaj nade da im Bog nije okrenuo leđa i da sreća postoji, te da se strpljivost više isplati od socijalne pobune. Poznajem relativno ozbiljne ljude koji su poveravali u ovu "tranzicionu zaveru", pa su putovali do istočne Srbije, u danima iščekivanja velikog loto-praska, da se umešaju u rudare i topioničare verujući da je to način da budu kovači svoje sreće. Bilo je i onih koji su tipovali na Kragujevac, računajući da Dinkić namešta da pare blesnu u najvećem otpadu srpskih industrijskih zabluda.
Traganje za srećom, koje se u sirotinjskim uslovima života jednači s traganjem za novcem, ukorenjeno je u prirodu ljudi. Intiman život, kao i intimna istorija čovečanstva, usko su povezani sa sigurnošću i/ili moći koju pruža novac. Neka nedovršena sociološka istraživanja pokazuju da je u pomenutim gradovima, Apatinu i Vršcu, došlo do statističkog buma razvoda brakova. Pokazalo se da je novac put u slobodu, posebno u zajednicama gde su supružnici bili akcionari, što je vrlo čest slučaj u malim mestima s jednoznačnom privrednom strukturom.
Mogu da zamislim obogaćene bračne drugove koji jedno drugom najzad izgovaraju potisnut tekst, potisnut zbog potrebe da održe brak kao materijalnu zajednicu koja omogućuje da se ne gladuje. U dijaloškoj formi on njoj kaže: "Nećeš više da mi zvocaš", a ona njemu: "Neću više da te perem i da ti kuvam", ili tako nekako.
Stasavaju nove generacije uhranjene ne na Unrinom mleku već na mleku tranzicionih očekivanja. Pitao me je pre neki dan sin da li sam ikada maštao o tome da budem ekstremno bogat. Taman sam zinuo da odgovorim, a on me je prekinuo: "Nemoj samo ono, molim te, da imaš petoro dece i troje unučadi". A baš sam to hteo da kažem.
I ja sam, baš kao i čitalac ovog teksta, svestan da je reč o opštim mestima osenčenim lokalnim primerima, o temi biblijskih razmera spakovanoj u ove godine i mesece, da to nije ništa novo na kugli zemaljskoj i da svaki narod ima oblik poslovice kojom se tvrdi da "para vrti gde burgija neće". Ono što je čudno jeste činjenica da na srpskoj političkoj sceni, šest godina posle velikog prevrata, još nije konstituisana relevantna politička snaga čiji bi program sadržao više nade u pravičnu sreću nego što je ima u činjenici da vam se zalomilo da radite u pivari ili da vam se dogodi "sedmica".
Nekako sve naše stranke više liče na mašine sposobne da otežavanjem lutrijskih kuglica nameste "sedmicu" i da, ako nisu ogrezle u primitivni nacionalsocijalizam, glumataju neoliberalni koncept kome se najviše raduju oni što svakog dana pozdravljaju Marka.
Glavni urednik nedeljnika "Vreme"
Dragoljub Žarković
[objavljeno: ]
