Izvor: B92, 06.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DJINDJIC: ZAHTEVI KONGRESA SAD NISU DRAMATICNI
Beograd -- Premijer Srbije Zoran Djindjic ocenio je da "nije dramatican"
zahtev Kongresa SAD u vezi sa saradnjom Jugoslavije s Haskim tribunalom, rekavsi da je to "prirodan proces". "Tu nema potrebe za pritiscima.
Mislim da je najgore ako okrenemo glavu i pravimo se da ti problemi ne postoje, ali mislim da smo mi u ovoj zemlji dovoljno odlucni da 5-6 ljudi ne budu nasa nacionalna sudbina. Ako smo 10 godina kao nacija bili njihovi taoci, mislim da nema nikakvih razloga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da i narednih 10 godina budemo njihovi taoci", rekao je Djindjic. Na pitanje da li misli na bivse drzavne i vojne funkcionere koji su optuzeni kada i Slobodan Milosevic, dakle, na Nikolu Sainovica, Milana Milutinovica, Dragoljuba Ojdanica i Vlajka Stojiljkovica, Djindjic je odgovorio potvrdno. "Moj stav je da oni treba dobrovoljno da odu u Hag, a da, ako ne odu dobrovoljno, treba da nadjemo resenje da se oni nadju u Hagu", rekao je premijer Srbije. On je dodao da se "ne treba zavaravati" da Jugoslavija saradnju s Hagom moze da svede "na izjave i dobru volju", jer je rec o procesu "koji mora da ima odredjene konkretne rezultate". "Mi smo kao zemlja rekli da zelimo da saradjujemo. Zna se koji su glavni optuzeni na listi za Hag. U nekom smislu, u nekom vremenu, oni treba ili da se nadju u Hagu ili da ih sud skine sa liste, a trece resenje da oni budu na listi, ali ne u Hagu odrzivo je izvesno kratko vreme, ali ne beskonacno", kazao je Djindjic.
Djindjic je preneo da mu je tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte rekla, na njihovom susretu u Njujorku, da su prioriteti suda u Hagu procesi o zlocinima pocinjenim u Vukovaru, Srebrenici i na Kosovu i da Tribunal zeli da se odgovorni za te zlocine nadju u Hagu, dok bi "sve ostalo bilo predmet domaceg pravosudja". "Ona je pitala za Ratka Mladica i Radovana Karadzica, a ja sam odgovorio da mi nemamo pouzdane informacije o tome, da smo zemlja koja je demokratska, ali da imamo granicu od 300 kilometara prema Bosni i 300 kilometara prema Kosovu i da imamo problem da utvrdimo i koji sleperi prelaze granicu, a ne koji pojedinci", rekao je on.
O tome da li drzava treba da ucini nesto za odbranu Slobodana Milosevica u Hagu, Djindjic je rekao: "Mislim da ne. On nije dobrovoljno otisao. Da je doborovoljno, otisao mislim da bi ova vlada bila spremna da da garancije da ce, ako bude potrebno, on sa slobode da se pojavi u Hagu, ako bi oni to zahtevali. Ako bi sud u Hagu bio spreman da ga pusti da se brani sa slobode, mislim da bi sledeci korak bio da on bude u zatvoru u Beogradu, jer on je iz zatvora u Beogradu otisao u zatvor u Hagu, a ne sa slobode. Mi bi bili spremni da njegov postupak koji se vodi ovde bude nastavljen u Beogradu, a kad bude trebalo da bude prebacen u Hag, ali nismo dobili od suda u Hagu takvo pitanje", rekao je Djindjic.
