Izvor: Kurir, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DINASTIJE
Ako Hilari Klinton postane predsednica SAD, pa dobije još jedan mandat, Amerikom će 28 godina uzastopno vladati Bušovi i Klintonovi
VAŠINGTON - SAD, zemlja koja tvrdi da je "kolevka demokratije", pošto navodno svaki njen građanin ima šansu da uspe, suočena je ovih dana s fenomenom koji je češći u diktatorskim nego demokratskim porecima. Ukoliko na sledećim predsedničkim izborima u SAD pobedi supruga bivšeg predsednika Bila Klintona Hilari, koja je uz Frenka Obamu jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << od glavnih demokratskih kandidata, pa ako potom dobije još jedan mandat, lako se može desiti da Amerikom 28 godina zaredom vladaju dve političke dinastije, Bušovi i Klintonovi.
Ako bismo tome dodali i mandat Džordža Buša starijeg na mestu potpredsednika, to bi bilo 36 godina kako se ta dva prezimena smenjuju u Beloj kući.
Mlađi Amerikanci već sada ne pamte vreme kada u Beloj kući nije bio neki Buš ili Klinton, bilo kao predsednik ili potpredsednik, ali i dobar deo sredovečne generacije posmatra politiku kroz prizmu tih imena.
Ovakva dominacija dveju porodica na mestu šefa države bez presedana je u SAD, ali i u većini drugih demokratskih zemalja, preneo je Asošijeted pres.
Najbliži primer tome u Americi su slučajevi kada su na mestu predsednika bili Džon Adams i njegov sin Džon Kvinsi Adams ili, pak, kada su na mestu predsednika bili Teodor Ruzvelt i njegov rođak u petom kolenu Frenklin Ruzvelt.
Međutim, u oba ta slučaja mandate između jednog i drugog predsednika istog prezimena delilo je četvrt veka.
Istraživanje televizijske mreže NBC i lista Volstrit džornal pokazalo je da četvrtina američkih građana smatra da je perspektiva da u Beloj kući pune 24 godine ostane neki Buš ili Klinton - zabrinjavajuća i najavljuje da će dogodine, kada se bude glasalo za novog predsednika SAD, voditi računa o tome.
.
Zabrinutost povodom smene istih stanara u Beloj kući deli 17 odsto demokrata, ali protivtežu tome čini podatak da mnoge demokrate osećaju veliku nostalgiju za vremenom kada je šef Bele kuće bio Bil Klinton.
Dejvid Gregen, direktor Centra za rukovođenje u javnoj administraciji pri Univerzitetu Harvard, takođe smatra da ne bi bilo dobro da neko iz "dveju dinastija" dobije mandat da još četiri ili osam godina ostane na vlasti.
"Mislim da bismo bili suštinski zdraviji kad bismo proširili izbor kandidata koji mogu da dođu na najviše funkcije", rekao je on.[ antrfile ]
HILARI: TO NEMA VEZE
Senator Hilari Klinton (59) ne priznaje da bi njen dolazak na vlast mogao da predstavlja problem. Ona je, učestvujući u jednoj debati, odbacila "bušovski" deo istorijske jednačine, a pohvalila "klintonovsku" komponentu - što se od nje, kao pripadnika klana Klintonovih, i moglo očekivati.
Hilari se trudi da pokaže da njena kandidatura nema veze s njenim mužem, ali je pitanje koliko će birači imati sluha za takve argumente.
