Izvor: Kurir, 28.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DEMAGOGIJA
Najava ministra Dinkića da će država prestati da otplaćuje spoljni dug Kosova može da znači i da se Srbija odriče južne pokrajine
BEOGRAD - Najavu ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića da će Srbija uskoro prestati da otplaćuje spoljni dug Kosova politički i ekonomski analitičari ocenjuju kao demagošku, jer bi u tom slučaju Srbija praktično priznala nezavisnost južne pokrajine.
- Dinkićeva izjava da će država prestati da otplaćuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kosovski dug liči na obećanje o besplatnim akcijama, znači, širenje iluzije. Moguće je da je to poruka kosmetskim Srbima da će, navodno, država taj novac usmeriti ka njima, ali to je potez koji se teško može povući - kaže predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
Kako je ministar Dinkić rekao, građane Srbije kosovski dug košta 150 miliona evra godišnje. Dušan Janjić dalje kaže da o Dinkićevoj inicijativi ne bi trebalo ozbiljno raspravljati dok se ne oglasi premijer Koštunica.
- Pitanje je da li se Vlada slaže s Dinkićem. Stav Vlade je bio da se ne postavlja pitanje dugova ni imovine, jer bi to značilo prejudiciranje statusa. Mislim da je to i tada bio pogrešan stav, a ovo sada je vrlo čudna poruka. Ako se Koštunica slaže s Dinkićem, onda je to velika promena u strategiji. Još 2001. sam tražio da se reše pitanja imovine i međunarodnih dugova, pa tek onda politička pitanja. Sada, mi ništa ekonomski ne dobijamo, a politički mnogo gubimo - upozorava Janjić.
Ekonomista Milan Kovačević za Kurir kaže da ne veruje da će prekid u otplati kosovskog duga imati političke posledice.
- Ne znam koja je namera Vlade Srbije, ali znam da je ekonomski dužnik onaj ko je novac iskoristio. Određeni projekti na KiM finansirani su iz tih sredstava i bilo bi prirodno da se iz tekućih prihoda otplaćuju ti dugovi. Ako se Srbija odrekne plaćanja, onda to znači da postepeno priznaje da treba da ih plaćaju privremene kosovske institucije. U novonastaloj situaciji pokušavaju da smanje izdatke države, ali to ne znači da se odričemo Kosova, ili, ne daj bože, priznajemo nezavisnost - navodi Kovačević.
Ekonomski savetnik srpskog premijera Milan Parivodić za Kurir kaže da uskraćivanje novca za kosmetske dugove nikako ne može da znači da se Srbija odriče KiM.
- Jedna stvar je priznanje države, a druga je različit ekonomski sistem koji vlada na tom delu teritorije Srbije. On realno postoji još od 1999, kad je došao Unmik. Njihova privreda živi zasebnim životom, postoji zaseban poreski sistem. Oni plaćaju porez, znači, trebalo bi da plaćaju i svoje dugove - poručuje Parivodić.
Na opasku da je posebno pitanje to što je prekid isplate dugova pomenut baš u ovom trenutku, premijerov savetnik kaže:
- Nije to prvi put. Već smo pokušavali da prekinemo ove ogromne izdatke. Međutim, ovaj trenutak nema direktne veze s predlogom da se ukine plaćanje dugova - zaključuje Parivodić. [ antrfile ]
DUG STAR 34 GODINE
Inače, kosovski dug datira od Ustava iz 1974. godine, kad je ta autonomna pokrajina dobila pravo da se zadužuje kod međunarodnih institucija. Visok javni spoljni dug nastao je, uglavnom, zbog kredita. Jedan od pobornika prekidanja otplate kosovskog duga, koji je to pravdao činjenicom da Srbija od 1999. ne ubire poreske prihode iz pokrajine, bio je i vicepremijer Božidar Đelić. On je prošlog oktobra izvršnom direktoru Svetske banke predložio dve opcije za regulisanje tih dugovanja.
