Izvor: Politika, 19.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DEJAN MIJAČ
Kada pomenemo sintagmu Amerika i svet, onda mislimo na odnos SAD sa ostalim delom sveta. U ovom trenutku situacija je takva da sve ono što je problem u ostalom delu planete, na neki način se projektuje u Americi. Ne postoji nijedan problem u svetu koji je van interesa SAD. To je sila koja je zaposela našu planetu i bez velike nužde ne misli bilo kome ustupiti ni pedalj vlasti. Ako gledamo istoriju stvaranja i postojanja SAD, sve je ovo logično. Samo što naši preci nisu umeli da posmatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kretanja koja se dešavaju u Americi, nisu imali ni razloga jer je to bio drugi kontinent. Svet je bio ono što se danas zove tradicionalna Evropa. Danas je Evropa jedan vrlo problematičan region i on je u ovom trenutku pod velikim nadzorom te Amerike koja je postala vlasnik ostalog dela sveta.
Ono što nas zanima, jeste naš odnos prema toj činjenici. U vrlo skoroj prošlosti mi smo pripadali Jugoslaviji, a ona je bila jedna interesantna tačka u jednoj velikoj igri neke bipolarne ravnoteže. Mi smo bili jezičak na toj vagi i imali smo dosta istaknutu funkciju kao zemlja. Onog trenutka kada se ta utakmica završila, naravno da mi više nismo bili interesantni da postojimo kao takvi. Zato smo i razmontirani, a sada ovako mali naravno da nismo zanimljivi u bilo kakvoj funkciji, osim da budemo mirni. Amerika sve sređuje. Neko više, neko manje pokušava da izbegne tu prisilu, ili da zauzme bolju poziciju u toj konstelaciji, a mi još uvek radimo neke stvari "uz vetar" bar što se tiče Amerike. Možemo i da kritikujemo Boga stvaraoca zašto je stvorio ovakav svet. Možemo da kritikujemo i Ameriku da se ponaša ovako ili onako, ali ona je kontrolor sveta i to moramo imati na umu.
Tekuća propaganda koja podržava našu politiku, napravljena je u cilju dobijanja na vremenu. Mislim da njima odugovlačenje nije od koristi, ali pogotovo ne nama. I dokle ćemo tako? Sve što je na svetu ima svoj vek. Možda da pričekamo u nekoj daljoj perspektivi da Americi bude zanimljivo nešto drugo, recimo neka druga planeta. Ne mogu da shvatim kako smo mi to izgubili kontakt sa Amerikom. Srbija je nekada bila najžešća proamerička zemlja na ovim prostorima. Mislim da smo mi Amerikance više voleli nego bilo koji drugi narod. Više nego Ruse, Francuze... Znam da se posle Prvog svetskog rata pevala pesma: "Čika Pera jaše konja bela, za njim ide Amerika cela, nosi deci hleba i odela". Lično se sećam Amerike kao jedne izuzetno ofanzivne sile koja je razorila Nemačku, došavši čak preko okeana... Mi kao deca dobijali smo iz Amerike izvanrednu hranu, recimo čokoladu i žvake. Odande su došli holivudski kolor filmovi, džez, evergrin, rokenrol, košarka... Sve što je odande dolazilo zapljuskivalo nas je kao talasi slobode, posebnog optimizma i ako hoćete kao njihova simpatija koja je bila sasvim konkretna. U ovom trenutku Amerikanci nam se prikazuju brutalni, u odnosu na neke naša očekivanja. Izgledaju upravo onako kako su nam se prikazivali u svojim filmovima. Ako pogledamo na njihove probleme sa njihove tačke gledišta, onda se oni ponašaju upravo onako kako treba da se ponaša neko ko ima svu silu ovoga sveta i sva prava koja iz toga proizilaze. Oni imaju svoj globalni program inspirisan profitom. Oni nisu ljudi koji rade improvizovano, već idu na za nas nerazumljive i daleke ciljeve. A mi kao junaci iz starog crtaća "Kalimero" stojimo sa strane i vičemo: "Nepravda".
reditelj
[objavljeno: ]
