Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DEJAN JELOVAC
Tajkun je skorojević koji se sticajem okolnosti u eri postsocijalističke tranzicije besramno obogatio preko noći, a nije završio u zatvoru. U tom smislu on je "dete sreće", ili, još preciznije, izrod trenutka, koji nam se dogodio na prostorima razvalina Berlinskog zida. Možemo reći da je s tajkunom kao sa svakim bastardom: ne možemo poreći njegovo postojanje, ali se još manje možemo pomiriti s činjenicom da je to baš tako moralo da se desi.
Priznajem da me je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << često uznemiravala pomisao da će nam se desiti tajkunizacija egzistencije u momentu kada nastane prazan međuprostor između društvenog poretka socijalizma koji se srušio i novog svetskog reda na Istoku koji još uvek nije nastao. Tajkun je upravo onaj koji je majstorski iskoristio taj pravni, ekonomski i društveni vakuum za sebe i svoje interese. Zbog toga ga nikako ne smemo pomešati s običnim lopovom, varalicom ili belosvetskom barabom: on je visokosofisticirani ekspert za hodanje po žici zakona.
Nošen gorućom i neutoljivom željom da se izvuče iz bede ili prosečnosti opstanka, tajkun se vinuo u nebo čistog materijalizma. Sve što ima, uključujući samoga sebe, stavlja na jednu kartu – kartu neograničenog bogaćenja. Zbog toga mu treba moć, pre svega ekonomska. Volja za moć je jedino raspoloženje koje krasi tajkuna. Posedovati svakog dana u svakom pogledu sve više moći – to je njegova glavna preokupacija, a kod mnogih tajkuna, možemo slobodno reći – opsesivna potreba.
Pošto je rođen u spletu neprilika, bez korenova u normalnom poslovnom svetu, bez kapitala, tradicije, obrazovanja i iskustva, tajkun taj fatalni deficit grozničavo pokušava da nadoknadi amaterskim entuzijazmom, voluntarizmom i improvizatorskom igrom bez granica u poslovnom životu. Ako se ovo ima u vidu, onda postaje lako razumljivo zašto je tajkun u moralnom smislu (ne)običan invalid. Njegova nezasita glad da iz ničega volšebno stvori sve po svojoj prirodi je veoma nalik alhemiji u kojoj cilj opravdava sredstvo. Najvažnija stvar na svetu je pobeda, ako treba i po svaku cenu, bez obzira na žrtve. Posle će se već naći način da se sve to lepo objasni, opravda i javnosti predstavi u prihvatljivoj formi. I zato upravo u radikalnom makijavelizmu treba tražiti razloge za tako visok stepen nasilne smrtnosti tajkuna: ko mač potrže, od njega i pogine
Bilo bi naivno ukoliko bismo poverovali da je tajkun poslovni čovek koji je samo hrabro iskoristio rizičnu priliku da se obogati, jer ko ne bi zgrabio mogućnost da se obogati kad mu je ona već ponuđena. Za tajkuna je sloboda – avantura bogaćenja. Ukoliko postoje stvari koje treba da se kažu više nego jedanput i koje se nikada ne mogu dovoljno često reći, onda je to da se sloboda bez moralne odgovornosti neizbežno preobraća u fantom slobode. Oslobođeno moralnih obzira i normi, tajkunovo poimanje slobode se pokazuje kao demonsko izazivanje sudbine. To se događa kako u slučajevima kada odlučuje o životima i potrebama drugih ljudi, poigravajući se spretno i drsko blagostanjem pojedinaca, društvenih grupa i čitavih naroda, tako u slučajevima u kojima treba favorizovati nekoga ili nešto na štetu drugoga. Tajkun je stvorenje koje je "operisano" od potrebe za poslovnom etikom, jer će uvek, instinktivnom sigurnošću, preferirati samog sebe u odnosu na druge. Njegov samoograničeni privatni interes je najviši razlog. Zbog toga u pitanjima distribucije njegova izvitoperena misaonost glasi: sve meni! Otuda tajkun ne zna šta je to fer-plej. Za njega ne važe pravila, već samo njegovo diskreciono pravo. On je izuzetak od svih pravila, osim jednog – da je njegov hir iznad svakog pravila. Zato ubrzano ostaje bez prijatelja, partnera, ortaka, saradnika, tj. svih onih koji su mu bili bliski, koji su mu nekada pomagali, pozajmljivali, savetovali, lobirali i tome slično. Na kraju će sve izneveriti, prevariti, prodati i, konačno, ostati sam sa svojim telohraniteljima i svitom laskavaca u paranoičnom strahu od svega i svakoga, sam kao ćuk usred svojih luksuznih vila na najmondenskijim mestima sveta, u svom blindiranom automobilu ili na skupocenoj jahti.
Profesor poslovne filozofije i etike na Gea koledžu iz Ljubljane
[objavljeno: ]
