Izvor: Kurir, 23.Sep.2010, 08:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DEČAK HEROJ IZRASTAO U NADNIČARA!
Miodrag Spasojević, dečak heroj koji je sa pet godina preživeo muslimansku zasedu na Kukavici, kad je ostao bez majke i bio ranjen na više mesta, danas se bori za goli život kopajući po Srbiji
UŽICE - Dečak junak porastao u - nadničara!
Sa pet metaka u telu, kao petogodišnji dečačić, Miodrag Spasojević, rodom iz Goražda, preživeo je avgusta 1992. godine muslimansku zasedu i pakao planine Kukavice. Bila je to tada priča o herojstvu dečakove majke Dragane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << koja je u autobusu punom izbeglica, kad je zapucalo sa svih strana, legla preko sina i poginula, a njega spasla. Bila je to priča i o dečaku junaku, koji je sav u ranama, krvav, preživeo pakao...
Sve što se posle dešavalo s malim Miodragom manje je priča o junaštvu i herojstvu, a više o našem kukavičluku, nebrizi, sebičnosti - i sa ove i sa one strane Drine, o nepravdi koja boli...
- Evo, kopam kanale, nadničim ovih dana oko Ivanjice! Imam 23 godine, a nemam nigde ništa! Nemam ni ličnu kartu, ni pasoš, ni vozačku dozvolu, ni zdravstvenu knjižicu. Ja ne postojim. Zaradim ponešto, ali to mi jedva bude za goli život. Ne mogu da odem u Rogaticu majci na grob, da joj zapalim sveću. Nemam više ni onu izbegličku legitimaciju - priča Miodrag.
- U stvari, imam samo ove dve ruke, koje znaju da kopaju, stružu drva, vuku malter, blokove i kamen - kaže.
Još od onog dana kad su ga sveg u krvi našli među mrtvima u razorenom autobusu, Miodrag je malo koji dan živeo kao čovek. Sa ocem i sestrom, iz bolnice na Sokocu je došao u Raču kod Kragujevca, zatim su se vratili nazad u Bosnu.
- Iz Srbije smo došli u Rogaticu, uselili se u kuću bez vrata i prozora, a unutra hladno. Živeli smo kao psi. Dobijemo paket humanitarne pomoći, ono što je unutra izvadimo, a otac sa onim kartonom zatisne prozore - priseća se Miodrag.
Posle su se ponovo vratili u Srbiju, u selo blizu Topole. Otac se oženio, počeo da živi svoj život.
- Kopao sam kanale, radio na građevinama, po selu. Deset puta smo se sestra i ja selili iz jedne seoske kuće u drugu - kaže Miodrag.
Kud će dalje, ni sam ne zna. Nema svetle budućnosti na vidiku. Samo stradanje, ne zna se je li gore i teže ratno ili posleratno.
- Probudim se noću, pa sve mislim imam li i ja pravo na komad, ma na komadić, parčence sreće... Idem od nemila do nedraga, od muke do nevolje, od jednog do drugog izbegličkog centra, od jedne do druge tuđe kuće. A sreće nigde, ma ni za mrvicu - zaplaka Miodrag nad svojom teškom sudbinom.
I sestra ranjena
U autobusu punom izbeglica iz Goražda koji je napadnut na Kukavici bila je i Miodragova mlađa sestra Momira. I ona je u napadu ranjena u ruku. Sa sedamnaest godina Momira se udala u selo blizu Topole, sada ima dvogodišnjeg sina.
- Propatila sam sa bratom što se propatiti moglo. Srećom, udala sam se za dobrog čoveka, imam svoju porodicu, muža, sinčića, opet me Bog pogledao. Ali Miodragu i dalje nije lako - kaže Momira.
