Izvor: Mondo, 24.Apr.2016, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DANAS SU CVETI: Evo kakvi su običaji
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Cveti - praznik koji simbolizuje carski i svečani ulazak Isusa Hrista u Sveti grad Jerusalim.
Foto: Mondo/Goran Sivački
Praznične službe u slavu Spasitelja, koji je, prema predanju, svesno išao u susret stradanjima, biće služene u svim hrišćanskim hramovima, a sedmica koja sledi i prethodi prazniku Vaskresnja je nedelje stradanja u pravoslavlju, Strasna ili Stradalna nedelja.
Sa nedeljom stradanja ističu >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << i poslednji dani uskršnjeg posta koji je u pravoslavlju nešto duži i strožiji.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.
Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao "Osana (slava) sinu Davidovu".
Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim naziva se i carskim - "Evo Car tvoj ide tebi krotak".
Uoči ovog praznika, drži se večernja, vrši se litija sa palmovim grančicama ili vrbama, a osvećuju se u nedelju na jutrenju posle čitanja 50. psalma, posebnom molitvom i kropljenjem bogojavljenskom vodicom.
Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima. Kanon za ovaj praznik napisao je Kosma Melod - Jerusalimljanin (sredinom VIII veka). Ovaj kanon smatra se najlepšim kanonom ovog vrsnog pesnika. Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlja: Hristos jaše na magaretu, koga prate učenici, a narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.
Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačno, vrbove grančice, da svi budu napredni.
Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoće. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju. Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji kojih ima najviše devojka razaznaje momkova osećanja.
U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i u parkovima darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva jer traje post. Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlečike, kojom se okite štale i torovi.
Od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere.
U Srbiji su Cveti praznovani i kao narodni praznik, jer je tog dana 1815. godine, vožd Drugog srpskog ustanka, Miloš Obrenović, kod crkve u Takovu podigao narod na Turke.
Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.
Cveti spadaju u pokretni prazniki koji se slavi uvek dan posle Lazareve subote, Vrbice.
Praznik Hristovog ulaska u Jerusalim - Cveti
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Apr.2016
Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Cveti, praznik koji simbolizuje carski i svečani ulazak Isusa Hrista u Sveti grad Jerusalim...Kako beleže jevanđelja, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad, čime je ispunjeno staro proročanstvo: "Evo car krotki ide i jaše na magarici"...Ovaj...
