Izvor: Kurir, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DAN POSLE
Srbi se okupili u porti manastira u Gračanici, dok na očišćenim ulicama Prištine gotovo da i nije bilo tragova slavlja u nedelju
PRIŠTINA - Novinari se pakuju. U Pres centru nema nikoga. Ulice su očišćene. I to onako temeljno. I sve izgleda kao da u nedelju ovde nije bilo ničega. Kao da nezavisnost nije proglašena. Dan posle izgleda kao dan koji će prethoditi samoći od sto godina.
Svu noć se pucalo. Delile se baklave. I torte. Moj omiljeni lik, leblebdžija >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Đafer išao je kroz narod i prodavao semenke kao da ga se ono što se dešava ništa ne tiče. Smetlari su svu noć radili. Trebalo je počisti sve za sobom. Posle slavlja ostaje mnogo smeća na ulicama.
Idemo prema Gračanici, gde se sprema veliki zbor Srba u podne.
- Ovaj život koji mi ovde živimo ne interesuje vlast u Prištini. Ovde ima manje dodirnih tačaka između Srba koji žive u zaleđu Prištine i Albanaca nego između Srba i naroda koji živi u Moskvi ili Vašingtonu. Moderne države nastoje da integrišu što više različitih u svoj sistem, a ova kvazidržava, koja je samoproglašena u Prištini, nastoji da iz svog etnocentričnog ludila isključi što više drugih i drugačijih. Ona želi da isključi sve one koji ne liče na albanski nacionalizam. Ono što se dešavalo u Prištini bila je, u stvari, jedna plemenska žurka - kaže Živojin, pesnik iz Čaglavice, koji je odlučio da ovde ostane.
Čekamo početak mitinga Srba ispred Gračanice. Zrakomlat po hrvatski, ili helikopter, nadleće nekoliko puta okupljene Srbe. Šveđanin stoji na tenketi sa automatom preko ramena. Niko ne sme da nas bije. Dolaze Srbi sa svih strana. Pričaju o domaćim stvarima. Kao da se ništa desilo nije.
Više od pet hiljada ljudi je u porti. Mnogo srednjoškolaca. Deca sa majkama. Devojčice ogrnute srpskim zastavama. A zrakomlat nadleće...
Govorio je vladika Artemije, o tome kako crkva ostaje s narodom. Kako je Kosovo srpsko sve dok ima Srba na njemu. Govorili su i ostali rodoljubi. Rodoljupci su govorili u kafanama. Mi ostali otišli smo kod jednog Goranca, prognanika iz Prištine, na ćevape. Dobra stvar ti goranski ćevapi. I u Prištini su njegovi ćevapi bili najbolji.
Kupili smo cigare sa krova automobila. Cigare na automobilu su znak da na tom prostoru nema države. Dobacivali smo devojčicama. Sijalo je sunce.
- Šta mislite o onome što se juče dogodilo u Prištini? - pitam jednu od devojaka.
- A šta se to juče dogodilo? Mi u Prištinu ne idemo - odgovara.
- Otcepilo se Kosovo - objašnjavam.
- Nama to niko nije rekao - konstatuje.
Protiče dan posle u miru i tišini. Počinje veliko ćutanje. Novinari odlaze da se nikad više u tom broju ne vrate. Da se, more, nikad više ne vrate. [ antrfile ]
GDE JE CAR NEMANJE BLAGO
Kafana "1389" pretvorena je u Komercijalnu banku. Tu je na zidu bila freska Lazareve večere. I moj rezervisani sto do bokala s vinom.
- Imaš li ti, starino, šta da poručiš? - pitao sam đeda saputnika. - Da ih pitaš nešto preko novina? - dodajem.
- Imam, kako nemam, sinovac. Pitaj ih gde se dede car Nemanje blago - kaže.
To je jedino ispravno pitanje, đede. Od silnih petardi i vatrometa, od suza i kukanja, od slavljenja i pucanja, niko da se zapita gde nestade Nemanjino blago. I ono nad zemljom i ono pod zemljom.
