Izvor: SrbijaDanas.com, 17.Nov.2021, 23:45

DAN KADA JE SRBIJA OSTALA ZAVIJENA U CRNO: U tren oka je život izgubilo 90 ljudi, HOROR IZ ALEKSINCA se još prepričava

Od tragedije je prošlo 32 godine

Tmuran dan u aleksinačkoj kotlini pre 32 godine prekinula je zloslutna sirena - ona koja nagoveštava nesreću i tugu.

Tog 17. novembra u 11.59 vreme kao da je stalo u ovom malom gradu na jugu Srbije. Ubrzo je zvuk sirene za uzbunu zamenio zvuk sirena kola hitne pomoći, a na licima stanovnika mogli su se videti samo strah i neizvesnost. Eksplozija i požar su izbili u rudarskoj jami "Morava". Nastradala je čitava smena rudara od >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << trovanja ugljen-monoksidom, njih 90, a sto trideset petoro maloletne dece ostalo je bez roditelja.

Smenovođa u jami "Morava" Ljubiša Stanojević tada nije bio na poslu, ali je, kao član čete za spasavanje, pozvan da interveniše. Stanojević se prisetio dešavanja tog tmurnog novembarskog dana i višenedeljne potrage za kolegama i prijateljima duboko pod zemljom.

- Bio sam kod kuće, a pošto sam bio član čete za spasavanje, po mene su došla dežurna kola. Rekli su mi: "Ljubiša, moraš odmah u jamu, desio se požar." Kada mi je vozač rekao gde je izbio požar, pretpostavio sam da je nastao haos i da ima mnogo poginulih. S obzirom na sistem rada, na to gde su ulaz, izlaz i mesto gde je buknula eksplozija, znao sam da je ugrožena cela smena i da će biti mrtvih - kaže Stanojević.

Od prizora koji je zatekao u jami "Morava" danima nije spavao, a ta slika mu je pred očima i danas.

Pronalaženje tela i sahrane trajale 25 dana

- Vatra, jama, mrtve kolege... Vreme čini svoje, ali neke slike se ne brišu nikad. Sećam se, nisam spavao danima - vraća mučne slike i svoja osećanja Ljubiša.

Pronalaženje tela i sahranjivanje rudara trajalo je narednih 25 dana. Čete koje su dolazile sa strane, kako bi pomogle, u međuvremenu su napustile Aleksinac, a Stanojević je sa svojim timom konstantno bio na terenu.

- Za 25 dana, koliko je trajalo izvlačenje mrtvih, bio sam kod kuće čitavih pola sata. Tamo sam spavao, pio, jeo i u jamu ulazio non-stop. Mi smo bili domaćini, a spasioci koji su dolazili sa strane nisu poznavali teren - priseća se on.

Ono što mu je palo teže od same eksplozije i izvlačenja tela kolega, komšija i prijatelja bio je susret sa njihovim porodicama, jer trebalo je saopštiti da im se sin, brat ili otac neće vratiti kući.

- Bio je to jako težak, dramatičan i bolan susret. Ne možete da lažete porodicu i da im dajete lažnu nadu, da govorite nešto a znate da to nije tako - kaže ovaj hrabri Aleksinčanin.

Metan i vatra - kobna kombinacija

Stanojević ističe da je u trenutku nesreće montirano takozvano široko čelo koje je trebalo da humanizuje rad u rudniku, odnosno da olakša posao i poveća proizvodnju.

- Međutim, zapalio se ugalj, a potom je došlo do spoja vatre i metana i dogodila se eksplozija. To nije moglo da se preduhitri. Nesreća desila se skoro kilometar i po - dva od mesta gde se izvode radovi, u svežoj vetrenoj struji (tamo gde nema metana). Radnici koji rade na održavanju koristili su aparat za varenje i nisu videli da je pao žar i zapalio traku.To je bila nepažnja, to se zna - pojašnjava Stanojević.

Ističe kako ni kiseonik, koji je sastavni deo opreme rudara, nije pomogao nesrećnim ljudima.

- Oni koji su bili bliže čistom vazduhu ili kiseoniku brzo su pobegli kada su videli dim koji ide prema njima. Inače, kada se zapali transportna traka, koja u sebi sadrži bojne otrove, nastaje čađ. Ona je lepljiva, tako da je praktično zatvorila filtere za kiseonik, zbog čega rudari nisu mogli da dišu - priseća se.

Stanojević ističe da rudnik ne radi od devedesete godine i da je tada stao ceo grad.

Rudnik koji je imao više od 1.000 zaposlenih ubrzo se zatvorio. Danas izgleda sablasno i svakodnevno Aleksinčane podseća na strašnu tragediju i gubitak najmilijih.

Prostorija puna sanduka

- Godinama sam fotografisao rudare, silazak u jamu, prozivku, njihove porodice.. Čim sam saznao za nesreću, otišao sam na lice mesta. Poznavao sam mnoge. Jedan rudar je radio na izgradnji moje kuće. Zbog plate je otišao u rudare i tamo je i poginuo. To je bila strahovita nesreća za ceo kraj. Jedna ogromna prostorija bila je puna sanduka. Pre toga sam u tom prostoru fotografisao rudare tokom veselja, a onda su na tom mestu bili sanduci – prisetio se Hadži Miodrag Miladinović, fotograf iz Aleksinca.

Nastavak na SrbijaDanas.com...