Izvor: Kurir, 11.Okt.2010, 09:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DAN KADA JE GRAD GOREO
BEOGRAD - Nisam planirao da juče budem na ulici. Urednički poziv i strah prijateljice koju sam morao da ispratim na stanicu izvukao me napolje. Zatičem se na Zelenom vencu, primećujem prazne izloge prodavnica sportske opreme
BEOGRAD - Nisam planirao da juče budem na ulici. Urednički poziv i strah prijateljice koju sam morao da ispratim na stanicu izvukao me napolje. Zatičem se na Zelenom vencu, primećujem prazne izloge prodavnica sportske opreme. Pragmatičan je Srbin, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << neće da rizikuje još jedan „moleban za patike“.
U pekari uzimam zeljanicu i jogurt, ispred mene „robokapovi“ u ful opremi, iznad gnevni klinci koji ređaju sve odreda Dačiću i dernjaju se: „Idite na Kosovo!“ Čujem zvuk helikoptera, koji daje znak masi da kamenčugama i kantama za đubre počne da zasipa policiju. Dok ih potiskuju ka dnu Brankove, kapiram da se glavne stvari dešavaju na Terazijama.
A tamo, popovi na čelu kolone od nekoliko hiljada ljudi, ikone im u rukama, u pozadini maskirani navijači, svi mirno zaobilaze policiju pored „Moskve“ i pevaju svetosavsku himnu. Nešto dalje veselnici igraju fudbal „na goliće“. Mirotvorci pevaju: „Kad mi duša u nevolji tone, pomozi, sveti Haritone“.
Ratoborniji među njima glasno negoduju koliko je malo ljudi došlo. Kad se nađeš u grotlu razjarene mase koja urla: „Ubij, ubij, ubij pedera!“ i „Ubij, zakolji, da peder ne postoji!“, shvatiš da ih i nije tako malo. I uplašiš se kad pomisliš šta sve ta destruktivna energija može da učini.
Kreću atomski napadi, prisebniji dižu ruke u vazduh, pokušavajući da smire situaciju. Uzalud.
- Ustaše, ustaše! - dovikuju razjareni, krupne kamenice i odvaljeni saobraćajni znaci počinju da lete ka policiji.
- Čekaj, ne povlači se! - gnevan je mladić na drugove koji beže pred kordonima nikad naoružanije policije. Centralni deo Kralja Milana već izgleda kao da je tuda upravo prošao tajfun. Porušene žardinjere, polomljeni izlozi.
Iako policije ima mnogo, deluju kao razbijena vojska. Jasno je da su ispustili dizgine. Sve je više policajaca s polomljenim glavama. Uniformisani stavljaju gas-maske, naredba je pala. Minut kasnije i Terazije su u oblacima suzavca. Da li sam prišao preblizu ili sam ispao iz forme, tek, nikad me oči više nisu pekle, grudi pucaju od bola. Uhvaćeni u sendvič policajci ne znaju s koje strane lete kamenice ka njima. Izubijani i suznih očiju, prvi put se povlače.
- Šta gledaš, bre, ti?! - unosi mi se u facu nervozni policajac. Pokazujem pres, što ga još više razjaruje:
- U pičku materinu, i ti, i gej parada, i država! - psuje i odlazi.
Okrećem se i vidim razbacane tipove u maskirnim pantalonama, crnim „spitfajerkama“ i s crnim maskama na glavama. Vide im se samo oči, izgledaju kao nindže. „Koj’ smo kurac dolazili, sve gotovo“, žali se jedan od njih.
Apokaliptične Terazije ostavljam za sobom, u vazduhu i dalje miris suzavca. Nekoliko metara dalje evakuišu se i popovi s ikonama i krstovima u rukama. Samo još udaljeni zvuk helikoptera podseća da je pre 20 minuta grad goreo. Dolazi nova smena Žandarmerije. Neobično je tiho.
Prilazi mi golobradi mladić i pita:
- Izvinite, a prevoz do Slavije ne radi?
Da li Srpkinje nose pantalone?
Kad nema policije na horizontu, za maltretiranje dobre su i žene.
- Jesi ti prava Srpkinja? Nisi, nosiš pantalone! Dimiju da obučeš! - ni kriva ni dužna verbalno strada neka devojka.
„Što se patrijarh nije oglasio?“, „Ako vam nije dobro, idite u Vatikan!“, „Tucite se, momci, tucite se, srpski heroji!“, čuje se sa svih strana.
DSS: Kao nekad!
U masi, Željko Tomić i Aleksandar Popović iz DSS, koji nasmejan dobacuje nekom:
- Kume, ko nekad!
Stariji čovek dodaje: „Povucite se deco, pederi su prošli!“ Niko ga ne zarezuje.
- ‘De ste, bre, muškarci, da razorite ovaj grad! - pomahnitalo vrišti žena u crnom.
- You get everything as nje promised - čujem fotoreportera kako dobacuje kolegi strancu. Svima su oči crvene i suzne, ali niko ne uzmiče.
Oćemo da koljemo?
U prolazu šacujem „dizelaša“ koji pokazuje kera, ljudi se slikaju s psom opakijim od gazde. Ovako neobrijanog i s bejzbol kapom na glavi, gosti u „Biblioteci“ me čudno gledaju.
- Oćemo da koljemo? - dobacuje mi nepoznati lik s kapuljačom. Mimoilazim ga ćutke.
Koliko je osam puta sedam?
„Nindže“ policajci privode neku decu, poređani su na pločniku ispred „Moskve“ kao sardine. Bundžije se slikaju s tim prizorom iz sebe, za uspomenu. Tri prsta u vazduhu, spojena kao kad se krstiš.
Policajcima dobacuju, jedan od njih ulazi u nervoznu raspravu:
- Gde ste vi bili za Srbiju, u centru Beograda?! Salonske pičke, vikend ratnici! - urla „nindža“ dok ga kolege odvlače.
- Opasan si sa značkom, skini to, pa da pričamo. Ajmo tablicu množenja, koliko je osam puta sedam? - uzvraća mladac.
Marš tamo, bagro!
Brkati policajac sa „čvarcima“ urla popu u uvo:
- Ti si ih doveo!
- To su navijači, smiriću ih - odbija sveštenik napad, na šta dobija:
- Ma, marš tamo, bagro!
Majka izvela dete na ulicu?!
Svako ima nešto da dobaci.
- Mi normalni ne možemo da šetamo, a oni mogu! - dovikuje mlada majka koja je na ulicu izvela jedva petogodišnjeg sinčića (?!).
- Ovo nije normalno! I ta Evropa, dokle će više da nas ponižavaju?! - dobacuje tetka s „trajnom“.
Snimam trojicu Roma, namontiranih da izgledaju opako. Momak s jakim kruševačkim naglaskom raspravlja se s nekim preko mobilnog:
- A što oni ugrožavaju moja prava, to nikom ništa?!
Pusti ga, jajaro!
Dvojica privode klinca, u sekundi ih okružuje gomila dovikujući: „Pusti ga, jajaro!“ Unezvereni policajci shvataju da im valja poslušati. Skidaju lisice dečku, dobijaju aplauz.
Tri klinca, nemaju više od 15 godina, obijaju trafiku ispred „Meka“, prilazi im krupan momak i dobacuje: „Šta sam vam rekao, bež’te tamo!“
- Ljudi, u SKC-u je žurka do četiri po podne - dobacuje maskirani, na šta će drugar do njega:
- Jebote, nema nijedna zlatara u okolini!
