Izvor: Mondo, 19.Jul.2015, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DA, ovo je taj pakao! A isto sutra, prekosutra...
Područje Balkana će danas biti na udaru tropskih vrućina, ali "pakao" neće biti ograničen na vikend. Tropska vrelina očekuje nas i cele sledeće nedelje.
Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock
Stanovništvu se zbog toga preporučuje poseban oprez, pre svega onima koji žive u središtu velikih gradova, gde je temperatura zbog betona i asfalta uvek za nekoliko stepeni viša u odnosu na zvaničnu.
Beogradske cisterne
U Beogradu su >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << postavljene cisterne sa vodom na nekoliko lokacija - Trgu republike kod Staklenca, na donjoj okretnici na Zelenom vencu, na Trgu Slavija, u Pionirskom parku, blizu stanice, na Železničkoj stanici ka bolnici Sveti Sava, na Sajmu u blizini spoljnih biletarnica, navodi se na sajtu gradske uprave Beograda. Cisterne se nalaze i kod tržnog centra Ušće, u Omladinskih brigada preko puta opštine Novi Beograd, Glavnoj ulici u Zemunu kod Pošte, raskrsnici Radničke i Paštrovićeve, kod Ade Ciganlije ka Šećerani, Karađorđevoj, kod autobuske stanice u parku Bristol, i Bulevaru oslobođenja uz stajalište Karađorđev park ka Narodnoj biblioteci.
U Srbiji je oko podneva najtoplije mesto bilo Veliko Gradište, sa temperaturom od 36 stepeni izmerenih u 12 sati, a zatim Ćuprija sa 35, pa Niš, Kruševac i Smederevska Palanka gde je bilo 34 stepena.
Kako je objavljeno na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, temperature u večini gradova kreću se od 31 do 33 stepena koliko je izmereno u Beogradu, dok su najniže temperature na Kopaoniku (22), Crnom vrhu (28) i u Sjenici i na Zlatiboru sa izmerenih 29 stepeni.
Danas se u većini mesta očekuje maksimalna dnevna temperatura od oko 39 stepeni, a slično vreme, kako je objavljeno na sajtu RHMZ očekuje se sutra i tokom naredne nedelje.
CEO BALKAN POD CRVENIM ALARMOM
Tropski talas ne mori samo Srbiju, mada je nešto bolja situacija, recimo, u nekim delovima Hrvatske, Gorskom kotaru i na području Slavonije, gde je prošle noći bilo kiše, olujnog vetra, pa i grada.
Kiša je padala u Osijeku, a kiša i grad praćeni jakim vetrom koji je rušio stabla u Vinkovcima. Kratkotrajno nevreme bilo je i na području Gradišta i okolnim mestima.
U Bosni i Hercegovini će i danas biti tropski vruće sa temperaturama na pojedinim područjima od preko 40 stepeni Celzijusa.
Foto: Screenshot RHMZ
Crveni meteoalarm, koji upozorava na izuzetno opasno vreme, izdat je za područja Banjaluke, Prijedora, Foče, Višegrada, Mostara, Tuzle, Bihaća i Sarajeva.
Meteorolozi predviđaju da će se visoke temperature zadržati i naredne sedmice, te da će i noći biti veoma tople.
Na vozače se apeluje da izbegavaju dnevne vožnje na duže relacije, a ukoliko ipak putu preporučuju im se češće pauze.
I u Crnoj Gori će biti veoma toplo, a vrh tropskog tala se, prema proceni meteorologa, može očekivati u utorak i sredu. Kiša je moguća samo u planinskim područjima, na severu zemlje.
Očekivane najviše temperature su od 30 stepeni na severu do 40 stepeni na jugu zemlje, koliko se očekuje da će biti I u Podgorici.
U naredna tri dana i Makedonija će biti na udaru visokih temperature koje će prelaziti 40 stepeni.
Stoga je Ministarstvo zdravlja upozorilo stanovništvo da ne izlaze između 11 I 17 sati, te da vode računa o ishrani, ličnoj i higijeni namirnica.
STANOVNICI "TOPLOTNIH OSTRVA", ČUVAJTE SE
Stručnjaci posebno upozoravaju na temperature vazduha u velikim gradovima, koje su uvek više za nekoliko stepeni od zvaničnih jer, kako kažu, gradovi proizvode efekat "toplotnih ostrva", koji nastaju zbog upijanja sunčeve energije u betonskim površinama, zatim postojanja industrije, saobraćaja, ali i zbog hlađenja, odnosno grejanja.
Gradovi nemaju dovoljno vegetacije, a ni vodenih površina koje bi uravnotežile temperature vazduha.
Prema rečima Maje Žuvele Aloise, stručnjaka za ekologiju u Centralnom institutu za meteorologiju I geodinamiku u Beču, što je grad veći, "toplotna ostrva" su veća i proširenija, a ako je grad kompaktan i bez vegetacije, "toplotno ostrvo" je izražajnije.
U takvim sredinama opasnost od smrtnosti je veći, a stanovništvo je opterećeno što rezultira niskom radnom produktivnošću i većim ekonomskim posledicama, kaže Žuvela Aloise, preneli su hrvatski mediji.
Ukazala je da postoje kratkoročne i dugoročne mere koje bi mogle sprečiti posledice od postojanja "toplotnih ostrva" u većim gradovima.
Kratkoročne su, kaže, izdavanje adekvatnih upozorenja javnosti I odgovornim službama koje mogu da organizuju pomoć ili preusmeriti ljudske aktivnosti u večernje i jutarnje sate, podsticati adekvatnu ishranu, izolaciju stanova i obezbeđivanje vode na gradskim ulicama.
Kao dugoročna rešenja navela je su u pametnom planiranju gradova, kojima bi se izbegle ili smanjile opasnosti od ekstremnih uticaja, pre svega planskim podizanjem zelenih i vodenih površina.
