Izvor: SrbijaDanas.com, 08.Jul.2020, 18:25

DA SE NDH ZLOČINI NIKAD NE ZABORAVE: Prikazan film o golgoti jednog od malobrojnih svedoka ustaških zlodela

Film "Golgota kozaračkog djeteta" premijerno prikazan u Gradiški govori o preživelom logorašu Boži Vidačkoviću (87), svedoku koji pamti golgotu Srba sa Kozare i često govori o njoj

Sat vremena nije dovoljno da se opišu svi zločini nad srpskom decom Potkozarja izvršeni u ustaškim logorima tokom Drugog svetskog rata. Ali dovoljno je da se dragoceno svedočenje zabeleži i nikad ne zaboravi.

Upravo ovom idejom vodili su se čelnici Kulturnog centra u Gradiški, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << kada su snimili dokumentarni film "Golgota kozaračkog djeteta" o svom sugrađaninu, preživelom logorašu Boži Vidačkoviću (87), svedoku koji pamti golgotu Srba sa Kozare i često govori o njoj. Film je premijerno prikazan u gradu na Savi, a prvoj projekciji prisustvovao joj je i Vidačković.

Direktor Kulturnog centra u Gradiški Željko Blagojević kazao je da je Vidačković jedan od malobrojnih živih svedoka strahota dečjeg logora u Sisku.

- Teško je iz današnje perspektive zamisliti šta sve jedan osmogodišnji dečak može da doživi u ustaškom logoru. Maleni Vidačković je uspeo i da preživi, da se snađe i vrati kući. To je sazrevanje u sekundi  - rekao je Blagojević.

Premijerno prikazani dokumentarni film o Boži Vidačkoviću beleži potresno svedočenje tada osmogodišnjeg dečaka, koji je iz potkozarskog sela Cimiroti sa porodicom krenuo u izbeglištvo 1942. godine. Tadašnje vlasti NDH pokupile su goloruk kozarački narod i odvele ih u Staru Gradišku, pod izgovorom da će se tu samo prijaviti i vratiti se kući.

- To je bila laž. Prvo su odvojili muškarce i odveli ih u nepoznato. Mislio sam tada da oca Stojana vidim poslednji put. Verovao sam da je ubijen sve dok se nismo sreli posle oslobođenja - ispričao je Vidačković.

Usledilo je nasilno odvajanje dece od majki, a Božo je tu, kao najstariji, ostao sa sestrom Brankom, i braćom Savom i Jovom. Gladni, žedni i iznemogli.

Nagledala su se deca ustaških zločina od Stare Gradiške, preko Jablanca i Mlake, gde su ustaše zapalile crkvu u kojoj su prethodno zaključale Srbe sa Kozare. Božo je sa svojom braćom i sestrom, kao i sa stotinama druge kozaračke dece, zadržan nekoliko dana u Jasenovcu, a potom su teretnim vagonima prebačeni u dečji logor u Sisku. Iz tog stratišta poneo je strašne slike za ceo život, ali sa beskrajnom tugom prepričava nam jednu, najstrašniju:

 Ustaškinje su, u odori časnih sestara, trovale decu sipajući im kiselinu u supu koju su nam davale da jedemo. Bile su grozne, neljudi. Šutirale su nas i tukle. Kada smo dobijali po krišku hleba, mi starija deca videli smo da se na testu sija sitno istucano staklo. Ali mlađa deca to nisu primetila, već su onako gladna sve pojela, zbog čega su umirala u stravičnim mukama.

Direktor Kulturnog centra u Gradiški Željko Blagojević rekao je da će apelovati na nadležne da se ovaj dokumentarni film prikazuje u osnovnim i srednjim školama, da bi đaci imali priliku da čuju potresno i istinito svedočanstvo o ustaškim zločinima:

- Nadam se da ćemo uspeti da film svedemo na 45 minuta i da će nadležni prepoznati istorijski i društveni značaj ovakvih priča. I da će makar jedan školski čas biti posvećen stradanju dece sa Kozare.

Nastavak na SrbijaDanas.com...