Izvor: Kurir, 27.Mar.2011, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DA SAM JA PUTIN
Da sam ja Putin. Da sam na vlast došao posle poraza koji je Sovjetski Savez pretrpeo padom Berlinskog zida, da sam nasledio pretežno alkoholisanog predsednika Jeljcina i državu punu tajkuna i uličnog kriminala. Da sam se dohvatio suštinskih problema svoje države i rešio ih. Vratio ugled Rusiji, obračunao se sa tajkunima koji su radili na štetu Rusije. Šta je sledeće što bih radio?
Osvajao bih. Sedeo bih ovako u svom "iljušinu", putovao po svetu i razmišljao kako dalje Rusiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << činiti još većom silom.
Na primer, razmišljao bih kako da vratim uticaj koji je SSSR imao u svetu pre svog raspada. Zapravo, radio bih na tome da ga učinim većim. Pošto je 21. vek vojno suviše nategnut, a ljudski život vredi najmanje otkad je sveta i veka, šta je to što imam kao vrednost? Čime ja kao prvi čovek Rusije raspolažem? Narod mi nije preterano vredan niti obrazovan, ali je zato zemlja bogata. Energijom. Gasom, električnom energijom, naftom. Odlično, bez navedenih energenata nema modernog sveta. Nema hrane, vode, saobraćaja, interneta, telefona, industrije, oružja. Nema ničeg.
Temelj za moje osvajanje postoji. Širim se na Zapad. Ka Evropi. Za početak zemnim gasom. Sa prijateljima kao što je Ukrajina uvek mogu da izazovem krizu i učinim da Evropa shvati koliko joj je potreban ruski gas. Ali gas je samo prvi korak. Sledeći je nafta. Zato je vrlo važno da držim kontrolu nad Kaspijskim basenom i vodim računa o američkim vojnim intervencijama na naftnim bogatstvima. Na kraju dolazi energija budućnosti, električna energija. Potrebna mi je neka ruska elektroenergetska kompanija, koja će kupovati i preuzimati primat u trgovini i proizvodnji električne energije u ovom, našem delu sveta. Na primer "Inter Rao UES".
Gde sledeće slećem svojim "iljušinom"? U Beograd. To su oni što im dajemo podršku za već izgubljeno Kosovo, a zauzvrat skidaju gaće kad god im se nasmešimo? Oni što se nisu kao ja obračunali sa svojim tajkunima, pa im ovi opustošiše zemlju. Šta ću ja s njima? Već su mi poklonili naftnu industriju. Još se upiru svim silama da mi čuvaju monopol u preradi nafte. Lepo. Pri tom svi boluju od Titovog sindroma, pa misle da su mnogo pametni ako igraju između nas i Evrope, kao da im niko nije rekao da se hladni rat završio još pre dvadeset i kusur godina, padom Berlinskog zida. Nego, razmišljam, može li se od njih uzeti elektroprivreda, kad smo već sve drugo pokupili. Toliko su im tajkuni opustošili državu da će uskoro za koru hleba dati i svoju decu u janjičare ako treba. Sigurno da može.
Napraviću eksperiment, nek Srbija bude prva ruska energetska kolonija. Da ja volim Rusiju kao što oni vole Srbiju, Rusije odavno ne bi bilo. Ali šta da se radi, ovce su za šišanje. Uvek bile. Pa makar bile i bratske slovenske ovce. Zato ću sad da namestim kravatu, izađem iz svog auta i dok idem ka počasnoj gardi, šapnem svom domaćinu na uvo, tiho, da samo on čuje. Gospodine Tadiću, razgovarajmo danas o energiji. Električnoj energiji, tačnije "Elektroprivredi Srbije".
.jpg)
