Izvor: S media, 13.Maj.2013, 18:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DA LI PATITE OD SINDROMA “NATRPANE KUĆE”?: Ne pretvarajte se u hrčka!
Ovakva pojava se sa stručnog aspekta “ne može automatski okarakterisati kao poremećaj”, smatra Ljiljana Jerinić, psihološkinja “EOS centra za primenjenu psihologiju”.
-Svi tipovi ličnosti mogu da funkcionišu na četiri nivoa: normalnom, neurotičnom, graničnom i psihotičnom. Da li je nešto patologija, proceniće stručnjak u kliničkom radu sa klijentima, kaže za S media portal, psihološkinja Ljiljana Jerinić.
Pojedini psiholozi skloni >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << su da ovu pojavu okarakterišu kao “sindrom natrpane kuće” ili “Diogenov sindrom”. Tako psiholog Dženifer Piterson, za sajt “Psiholodži tudej” objašnjava da “simptomi kompulsivnog gomilanja obično počinju u detinjstvu, da su progresivni i da da se gomilanje stvari obično pojačava sa godinama.” Njen kolega Alfred Pritc sa bečkog univerziteta “Sigmund Frojd”, smatra da su ”’skupčljači’ osobe kojima nered postaje središte života i da je suština problema što takvi ljudi ništa ne mogu da bace".On ističe da je vrlo teško razlikovati osobu koja živi u neredu zbog lenjosti od prisilnog skupljača.
Da li je skupljanje fetišizam?
Zašto ljudi gomilaju stvari? Da li im to pričinjava zadovoljstvo?, pitali smo našu sagovornicu.
-Ponašanja takvih ljudi idu ili u smeru zadovoljstva, ili izbegavanja neprijatnosti. Kod skupljanja, sigurno postoji fetišistički transfer, jer je predmetima dat višak značenja. Fetišizam znači obožavanje stvari, za koje se veruje da imaju magijsku moć, neku duhovnu supstancu. U užem smislu je fetišizam zadovoljstvo koje se postiže posmatranjem ili dodirivanjem stvari, pojašnjava psihološkinja Jerinić.
Ona pak, ističe da “sentimentalan odnos prema stvarima voljenih osoba ipak, nije fetišizam i da ni davanje viška značenja predmetima nije ‘’a priori’’ patologija, ali da može da postane”.
Žene su češći “skupljači”
Istraživači se "sindromom natrpane kuće" bave proteklih 15 godina i to uglavnom u SAD-u. U toj zemlji od tri do šest miliona ljudi ima razvijen sindrom kompulsivnog skupljanja u većoj ili manjoj meri. Tačni podaci nisu poznati , jer veliki broj osoba nikada nije zatražio stručnu pomoć.
Istraživanje sprovodeno u Austriji pokazalo je da “skupljači” posebno vole papir, pa im je gomilanje novina omiljeno. Takođe je primećeno je da “skupljača” ima svih starosnih dobi, ali da je više žena. Prema procenama austrijskih stručnjaka, gotovo 0,4 odsto ukupnog stanovništva te zemlje, čuva nepotrebne stvari.
“Virtuelni hrčci"
Kao što smo naveli, ljudi su skloni da skupljaju sve i svašta. Napretkom informacionih tehnologija, primećeno je da postoji i nova kategorija “skupljača” ,tzv, “virtuelni hrčci”. To su svi oni koji čuvaju gomilu mejlova, SMS poruke i razni drugi elektronski materijal...
-[i]Kako digitalna kultura napreduje, tako raste sposobnost primanja velikog broja informacija, moć paralelne pažnje kao i spremnost da nas stalno neko kontaktira i naravno, nastaju neka nova ponašanja… ‘Digitalni domoroci’ - generacije koje ne znaju kako svet izgleda bez ‘haj-tek’ kulture - sigurno će sakupljački tip ponašanja pre koristiti na novim medija platformama, nego u oblicima koji su koristile starije generacije. U osnovi skupljanja SMS poruka i mejlova su isti mehanizmi, ali, podvlačim da se ništa ne može proglasiti patologijom u konkretnom slučaju dok ne prođe stručnu trijažu[/i], pojašnjava psihološkinja Jerinić.
Gomilanje životinja – zamena za ljubav!
Pojedine osobe “skupljaju” životinje, bez obzira da li imaju uslova za njihovo gajenje ili ne. Da li se i takvo ponašanje može smatrati poremećajem?
-Ako pođemo od toga da je skupljački model ponašanja neki vid zamene za ljubav, onda skupljanje životinja ima smisla, jer nam one „uzvraćaju“ ljubav. Svi smo mi „gladni stimulacija“, te su životinje sigurno dobar izbor mogućih pozitivnih razmena,ili “stroukova”, kako se to još kaže. Kada je skupljanje životinja prešlo granicu normalnog, opet se pojedinačno procenjuje u konkretnim situacijama, kaže naša sagovornica.
Potrošački mentalitet podstiče skupljački karakter
Kao što je primećeno “skupljača” ima i u razvijenom delu sveta, ali i u siromašnim zemljama. Gde je ta pojava izraženija, otkriva sagovornica S media portala:
-Neki autori vezuju skupljački karakter za industrijsku revoluciju, proizvodnju velikog broja dobara i potrošački mentalitet. Svakako da za čoveka iz praistorije, svi mi izgledamo kao „hrčci“ jer smo okruženi stvarima koje nam nisu neophodne za preživljavanje. U tom smislu, visok standard otvara mogućnost da sakupljanje postane fenomen. Međutim, ako nam je čovek današnjice parametar, onda svakako postoje razlike koje su izvorno definisane, pre svega, našim strategijama življenja, odnosno matricama naših crta ličnosti.
Teško “suočavanje” sa istinom
Kako i na koji način podstaći “hrčke” da se okanu sakupljanja nepotrebnih stvari?
Stručnjaci kažu da je najvažnije da takva osoba “prizna” da ima problem. Neki ga nisu svesni, a pojedini se stide da priznaju i pokušavaju da tu svoju “naviku” sakriju od okoline. Jedna od mogućnosti je da se suoče s problemom je da se "gurnu" u akciju.
Terapija može započeti jednostavnim pružanjem pomoći u pospremanju ili uključivanjem osobe u psihoterapijsku grupu. Ali, terapija često nije uspešna jer posle raščišćavanja, “skupljač” jednostavno počne sve ponovo, upozoravaju stručnjaci.
Ljuba Đorđević
FOTO: Guliver/Thinkstock
