Izvor: Press, 04.Okt.2014, 18:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DA LI JE IPAK MOGLA DA PREŽIVI: Ivani Podraščić niko nije hteo da pomogne!
Nema dileme da su u slučaju ubijene devojčice iz Batajnice zakazale sve službe, kaže za “Blic” Ljiljana Jovčić, bivša sekretarka za socijalni rad Grada Beograda.
Zakazali su, pre svega, centri za socijalni rad, a zakazala je i škola koju je pohađala Ivana Podraščić. U slučaju ubice zakazao je pravosudni sistem koji ga je blago kaznio za prethodne zločine, kao i zatvorski psiholozi, koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << morali ili da ga resocijalizuju ili da upozore nadležni centar za socijalni rad da nije dovoljno spreman za društvo.
Porodica Podraščić bila je u sistem socijalne zaštite prvi put uvedena 2006. Socijalni radnici su još tada utvrdili da otac Drago i majka Nada imaju “ograničene roditeljske kapacitete”, i baš zbog toga su, po mišljenju Ljiljane Jovčić, morali više da se angažuju na pomoći porodici Podraščić.
- Ako se neko nalazi na evidenciji Centra za socijalni rad i ako se zna da su roditeljske kompetencije slabe, onda to podrazumeva veliko angažovanje centra, škole i čitavog društva da se deca iz takvih porodica bolje osnaže da bi mogla da prihvate i da se spreme za život - kaže Jovčićeva.
Period u kom se Ivana nalazila, inače, najosetljiviji je u odrastanju. Deca nisu više mala da moraju da budu pod stalnom kontrolom roditelja, ali ni dovoljno odrasla da mogu sama da se staraju o sebi i da prepoznaju ko im želi dobro a ko zlo.
- To dete je očigledno bilo vaspitno i emocionalno zapušteno i zato je postala žrtva manijaka. Inače, to je buran period odrastanja u kom su oni bez iskustva, naivni, ne mogu da razlikuju ko je dobronameran, a ko ne. Deca iz takvih porodica sklona su da traže spas izvan kuće, a nemaju dovoljno iskustva i dobre modele u porodici. Nepripremljena je izašla u spoljni svet i stradala - kaže Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut.
Naš sistem socijalne zaštite kao da se svodi na davanje jednokratnih i drugih oblika dosta bedne finansijske pomoći.
- Jasno je da se često dešava da se čak i ta finansijska pomoć koju centri daju ne koristi na način na koji bi trebalo, za životne potrebe korisnika, već na neke druge stvari. Ali finansijska pomoć nije dovoljna. Porodice, a naročito deca, imaju druge potrebe, pre svega potrebu za pažnjom i podrškom. Celoj porodici potrebna je pažnja i podrška. Čini se da je izostao taj deo socioterapije - dodaje Ljiljana Jovčić.
Ona smatra da je i na drugoj strani, na strani nasilnika, napravljen veliki propust sistema.
- Nasilnik je morao da bude resocijalizovan u zatvoru, tamo postoje psiholozi, pedagozi i socijalni radnici kojima je to posao. Ako su procenili pri otpustu da se možda nije dovoljno resocijalizovao, trebalo je da upozore nadležni centar za socijalni rad da ga oni prate kroz instituciju - objašnjava Jovčićeva.
Društvo je, zaključuje ona, kao lanac. Kad jedna ili dve karike u njemu popuste, onda dobijamo ovakve tragedije.
.jpg)
