Izvor: RTS, 15.Apr.2011, 14:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čvrsta ekonomska politika Vlade

Srpska Vlada će istrajati u vođenju čvrste ekonomske politike, saopšteno u pismu o namerama upućenom MMF-u. Oslanjajući se na ostvarene rezultate, nameravamo da istrajemo u vođenju čvrste makroekonomske politike i da ubrzamo strukturne reforme, navedeno u pismu.

Vlada Srbije smatra da su ispunjeni brojni ključni ciljevi utvrđeni na početku stendbaj aranžmana naše zemlje sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ali je isto tako svesna i da dosta toga još treba da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se uradi kako bi se obezbedio model privrednog rasta na održivom nivou, navedeno je u vladinom pismu o namerama upućenom MMF-u.

Stendbaj aranžman nam je, pre svega, omogućio da se ublaže negativni efekti prelivanja svetske finansijske krize na Srbiju iz septembra 2008. godine, navedeno je u pismu generalnom direktoru MMF-a Dominik Stros-Kanu, koje su potpisali premijer i ministar finansija, Mirko Cvetković i guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

Srpska privreda je do sada bolje nego većina zemalja iz okruženja odolevala uticaju krize, pri čemu postaje sve izvesnije preusmeravanje privrede ka rastu koji je u većoj meri zasnovan na izvozu, ukazano je u pismu, upućenom 21. marta, koje je danas objavljeno na sajtu NBS.

"Oslanjajući se na ostvarene rezultate, nameravamo da istrajemo u vođenju čvrste makroekonomske politike i da ubrzamo strukturne reforme radi ostvarenja većeg privrednog rasta", navedeno je u pismu.

Dvogodišnji aranžman s MMF-om, koji je potpisan u maju 2009. godine, ističe danas, a tim aranžmanom Srbiji je odobren zajam od 2,87 milijarde evra za jačanje deviznih rezervi i do sada je iskorišćeno oko 1,48 milijardi evra.

Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je 8. aprila sedmu, završnu, reviziju svog aranžmana sa Srbijom.

Dalja povećanja zarada ugrozila bi stabilnost

Vlada Srbije će u 2011. i u narednim godinama sprovoditi fiskalnu politiku u skladu sa propisima o fiskalnoj odgovornosti i neće prihvatiti zahteve za povećanjem zarada koji premašuju dva dodatna iznosa usklađivanja, već predviđena za maj i novembar. Takva povećanja zarada ugrozila bi fiskalnu i cenovnu stabilnost, navedeno je u pismu.

Da bismo zaštitili najugroženije slojeve stanovništva, izdvojili smo značajna dodatna sredstva u budžetu za 2011. godinu, ukazano je.

Istovremeno, ako prihodi konsolidovanog sektora države budu veći od planiranih i ako ukupna potrošnja ostane u okviru projektovanog budžeta, planirano je korišćenje dela dodatnih sredstava za ograničene, namenske i jednokratne isplate zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima. Međutim, maksimalni nivo tih jednokratnih isplata bio bi ograničen na 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), navedeno je u pismu.

Kako se ukazuje, visoka inflacija u poslednjih nekoliko meseci posledica je prvenstveno rasta cena hrane u svetu i kod nas, ali i kumulativnog uticaja nominalnog slabljenja dinara.

Deficit tekućeg računa se u 2010. procenjuje na sedam odsto BDP-a, što je znatno bolje od očekivanja i to, zahvaljujući većem prilivu doznaka, ali i nižem spoljnotrgovinskom deficitu.

Relativno visoki nominalni prinosi na državne zapise doveli su do preokreta u prilivu kapitala u poslednjih nekoliko meseci. Pojačani interes stranih investitora rezultat je boljih ekonomskih pokazatelja i unapređenog regulatornog okvira mera, uključujući usvojena pravila o fiskalnoj odgovornosti.

Zahvaljujući tome, dinar je zabeležio izvesno jačanje, a prestala je i potreba za zvaničnim intervencijama na deviznom tržištu, navedeno je u pismu.

Nastavak na RTS...