Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Dec.2024, 14:50
Cvijanović: I u BiH može biti bolje, ali...
Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović smatra da i u BiH može biti bolje, ali da to podrazumeva postavljanje stvari na potpuno drugačiji način.
BiH, prema njenim rečima, i u ovom momentu, kao i godinama unazad, izgleda prilično nesređeno zbog poremećenih unutrašnjih odnosa i neprimerenog mešanja stranaca u domaće procese.
"U BiH imamo različita mišljenja o prošlosti, različita viđenja kako savladati prepreke u sadašnjosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << a stičem utisak da su nam i vizije budućnosti suprotne jedna drugoj. Da bismo pomirili suprotnosti, a to je zahtevan posao, potrebna je politička volja svih domaćih aktera, koja izostaje, i zato je sve gora i gora situacija", rekla je Cvijanovićeva u intervjuu za banjalučki "Glas Srpske".
To se, kaže ona, vidi na unutrašnjem planu, a preslikava se i na diplomatsko polje.
"Moramo svi da razumemo da nema isključivosti u smislu da jedan treba da isključi drugoga. Najveća smetnja je potreba da ono što treba da bude zajedničko bude stavljeno u funkciju jednog i čim imate potrebu da taj jedan zloupotrebi to, imate političke borbe i neslaganja koja se manifestuju različitim odlukama. I strani faktor, umesto da pruži pomoć za određena pitanja, produbljuje unutrašnje jazove. Postoji receptura za bolje, ali u njoj moraju učestvovati svi, da niko nikoga ne maltretira i ne omalovažava, ukida mu identitet, traži da prihvata nešto što je neustavno, a prodaje to kao veliku ustavnu priču", navela je Cvijanovićeva.
Rekla je da misli da su to zablude i da smo, kako kaže, već ušli u neki finiš u kom treba razrešiti neke stvari i postaviti ih na ozbiljne osnove.
"Ako hoćemo da bude vladavina prava, zna se kako se u tim okvirima treba ponašati. Ako hoćemo da budemo ustavna zemlja, moramo se pridržavati ustavnih rešenja, a ako ih treba menjati, zna se i kako to ide. Ne divljim, nasilnim nastojanjem nekog stranca ili domaćih aktera. Sve je propisano, samo se toga treba pridržavati", navela je Cvijanovićeva.
Upitana ko se danas najmanje drži Ustava u BiH, Cvijanovićeva kaže da su to stranci.
"Ustav propisuje ko su zakonodavci. Imali smo more intervencija od strane jednog pojedinca koji je ta lažna, izmišljena prava koristio, a da nije dobio nikakav mandat od strane međunarodnog ugovora na osnovu kojeg je uspostavljen. Tu su i bošnjački politički elementi. Ako ne poštujete propisano kršite Ustav i to dovodi do nereda. Mnogo je zavrzlama, a da bi se iz njih izašlo, prvo treba da se bavimo stvarima za koje smo, po ovlašćenjima, zaduženi, da strani faktor svede intervencionizam tako da bude od pomoći, a ne neko ko će da se svrstava na jednu stranu ili ko će, mimo onog što je propisao međunarodni akt, terati državu da postane unitarna ili drugačija od onoga na šta je data saglasnost", navela je.
Činjenica je da, ako se posmatraju izjave, svako Ustav tumači na svoj način. I bošnjački političari tvrde da su oni ti koji brane BiH od antiustavnog delovanja Republike Srpske.
"Lako je nekoga optužiti, ali ne možete tvrditi da je nešto nadležnost BiH, a nije tako propisano. U početku je postojala nada da se može ići napred, jer je postojao okvir i dejtonska osnova. Bila je dobra i originalna, ali su usledile razne intervencije koje su zemlju odmicale od dobrih rešenja i dovele do toga da je sada sve kontaminirano. Ne bi BiH, ni da se išlo originalnim putem, bila danas bajka, ali bi bila pristojna zemlja sa unutrašnjom saglasnošću o bitnim stvarima", navela je Cvijanovićeva i dodala:
"Ovako smo došli do toga da je bošnjačkim kolegama uvek kriva Republika Srpska. Neutemeljeno, jer ako se vratite malo unazad i vidite kako su krenuli problemi, videćete da je to od neovlašćenih intervencija visokih predstavnika. Čak su i neki od njih, iz tog prvog vremena, rekli da je to sve pogrešno i da nije zasnovano na Dejtonu, a onda se došlo u drugu fazu. Da bi se sakrili, pribegli su drugim metodama. Jedna od njih je Ustavni sud BiH u kojem sede tri stranca i oni će raditi posao koji je nekada radio OHR".
Navela je da su Srpskoj ne krši Ustav.
"Želimo kredibilan Ustavni sud, a i jedan od zahteva EU je reforma suda, odnosno zamena stranih sudija domaćim. Kada vidim otpor kod Bošnjaka, uvek se setim izjave Bakira Izetbegovića da se oni kao Bošnjaci nikada ne smeju odreći svojih ciljeva i oruđa. To su strane sudije i OHR, umesto da kažu da se nikad ne smeju odreći institucija i dijaloga:, navela je Cvijanovićeva.
Istakla je da se time pokazuju loše namere tako da je ovdašnji politički život u mnogo čemu opterećen time što se Ustavu prilazi na način da je tu, ali da ne mora da bude baš tako.
"Mislim da su stvari mogle da budu bolje. Stranci su svoj aktivizam sveli na to da se bave ili sankcijama ili pretnjama u kojima uporno brane ono što nije ni napadnuto. Ubiše pričom o teritorijalnom integritetu, suverenitetu, multietničkom karakteru. To niko, ljudi, ne spori. Brane ono što niko nije napadao, a neće da kažu koje su devijacije dovele u prilično bolesno stanje. Nema suvereniteta ako ste dozvolili ili dozvoljavate strancu da stane iznad institucija. Nije u skladu sa Ustavom da visoki predstavnik, bio legalan ili nelegalan, donosi zakone, jer su za to nadležni parlamenti. Tačka, tačka", navela je, između ostalog, Cvijanovićeva.
Na pitanje kakva je pozicija Republike Srpske u celoj toj priči, ona kaže da institucije rade svoj posao uprkos pritiscima.
"Pružili smo i ruku saradnje da sednemo i dogovaramo se te da kroz teška globalna iskušenja prođemo sa što manje rana. Ko želi da razgovara, mi smo tu", poručila je Cvijanović.
Proces protiv Dodika u Sudu BiH je nedopustiv sa aspekta prava
Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je danas da na sudski proces protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v. d. direktora Službenog glasnika Srpske Milana Lukića, koji se vodi u Sudu BiH u Sarajevu, kao nedopustiv sa aspekta prava.
"Taj proces je, sa aspekta prava, nedopustiv zato što je neko normirao zakon i krivično delo, a taj neko je Kristijan Šmit, koji nema ovlašćenja da to radi. Po Ustavu, on nije zakonodavac ni predlagač zakona. Na sceni je korišćenje pravosuđa da bi disciplinovali svakog budućeg predsednika Republike ili predstavnika institucije da ne može da se ponaša u skladu sa Ustavom", navela je Cvijanovićeva u intervjuu za banjalučki "Glas Srpske".
Dodiku i Lukiću se u Sudu BiH sudi "zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita".
Naredno ročište protiv Dodika i Lukića odloženo je za 29. januar, zbog neophodnog perioda oporavka nakon što je predsednik Srpske operisan 9. decembra u Beogradu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
