Izvor: Blic, 04.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetni vrtovi u 'Terzića avliji'
Cvetni vrtovi u 'Terzića avliji'
UŽICE - Kada je Saša Drnarević 1989. godine napustio rodnu Zlakusu i otišao u Beograd, zarekao se da će u svom zavičaju napraviti nešto po čemu će ga pamtiti. To je i ostvario. Na dedovini, nedaleko od centra sela, napravio je etno-park 'Terzića avlija', tipično i atraktivno seosko dvorište koje u Zlakusu dovodi turiste.
Etno-park se sastoji od dve stare srpske kuće, mlekara, šupe, sale, nekoliko novoizgrađenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << letnjikovaca, brvnare, bunara dubokog 12 metara sa hladnom bukovom vodom, cvetnih vrtova, veštačkog potoka sa jezercima i mostićima.
Jedna od kuća, građena pre više od jednog veka, adaptirana je u trosobni apartman sa elementima etno-stila za potrebe seoskog turizma. Druga je pretvorena u muzej u kojem su izložene narodne nošnje, antikvarne srpske knjige, stari srpski časopisi, požutele razglednice sa motivima užičkog kraja, zapisi iz oba svetska rata, ratni dnevnici, stare poštanske marke i novac, akcije domaćih banaka iz perioda Kraljevine Srbije, ordenje, uniforme, fotografije.
Na ulazu u 'Terzića avliju' nalazi se statua srpskog vojnika iz balkanskih ratova, isklesana u jasenovom drvetu.
Saša Drnarević kaže da u 'Terzića avliju' mesečno svrati oko 800 posetilaca i da njegov etno-park postaje nezaobilazna destinacija za turiste koje put vodi prema Užicu.
- Dvorište je predviđeno za održavanje javnih manifestacija na otvorenom, poput seminara, susreta pevačkih grupa, narodnih orkestara, književnih večeri i slikarskih izložbi. Spremamo se za izradu velike pozornice i nekoliko vajata, po uzoru na stare kuće za smeštaj gostiju u seoskom turizmu. Privodi se kraju markiranje planinskih staza kojima će biti povezana 'Terzića avlija', Potpećka pećina, vrh Gradina i nekoliko vidikovaca - kaže Drnarević.
Među posetiocima 'Terzića avlije' odavno nisu samo oni koji u Zlakusu dođu da obiđu rođake ili kupe poznatu grnčariju. Mada ovo etno-mesto još nije reklamirano kao Sirogojno, mnogi turisti koji dolaze na Zlatibor ne propuštaju priliku da ga posete. Među njima je i Srećko Zrnić iz Novog Beograda.
- Ovaj kutak u zemlji Srbiji je znak da nije sve propalo. Dok ima ljudi, ima i nade. Ljudi su spremni da nam vrate lepotu iz prošlosti i oplemene sadašnjost - rekao je ovaj posetilac 'Terzića avlije'.
Porodica Bobar iz Beograda dugo se divila skladu prirode i objekata i čestitala domaćinu na trudu da oživi etno-dvorište. U njemu se može videti kako se živelo u prošlosti, ali i u kakvom su skladu naši preci bili sa prirodom. Na to možemo biti ponosni, ali istovremeno možemo i učiti iz tradicije, smatraju Bobari.
U 'Terzića avliju' ne svraćaju samo Beograđani kojima zeleni sklad ovog mesta i prozirno čista voda, bar na trenutak, mogu da odagnaju stres od napornog posla i života u okruženju betonskih blokova. Među posetiocima se našao i Predrag Cvetković iz Lebana. Nije imao mnogo vremena da obilazi i razgleda i na odlasku je saopštio:
- Vratiću se što pre da ne propustim ni detalj iz ovog prelepog dela Srbije.
Iz Kraljeva je došao u etno-park Zoran Pavković 'da vidi lepotu za oči i dušu'.
V. Lojanica
