Izvor: Politika, 31.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetne vrste
Razmnožavanje sobnih biljaka
Sve sobne biljke se najčešće razmnožavaju vegetativnim putem i to: podzemnim delovima, ako imaju krtolice, lukovice itd, reznicama - pelcerima i izdancima. Treći način razmnožavanja je ožiljavanje listova, četvrti - margotiranje i peti - deoba bokora.
Potrebno je upoznati se sa svakim navedenim načinom nešto šire, kako bi se omiljene biljke dobijale u većem broju i mnogo duže uživalo u njima.
Dakle, podzemnim delovima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krtolicama, lukovicama, zadebljalim delovima korena i slično. Biljke se na ovaj način razmnožavaju tako što se ovi delovi sade celi ili se pak dele, ali tako da svaki deo ima svoje žilice ili po jedno okce, kad je u pitanju deo korena.
Treba znati da lukovice i krtolice mogu da prezime u saksijama ili da se izvade i čuvaju do nove sadnje, nakon sušenja biljke.
Najveći broj sobnih biljaka se razmnožava pelcerima i izdancima, odnosno reznicama i to najčešće od februara do polovine marta.
Reznice se dobijaju kada se odseče izdanak - izbojak ili vrh biljke, 5 do 10 santimetara, a zatim stavi u vlažan pesak ili zemlju, dobro zalije i ostavi na svetlo, ne sunčano mesto, ali relativno toplo. Nakon 20-25 dana reznice se obično ožile. Tada treba sačekati da ojačaju i presaditi u saksiju u kojoj želimo da ih negujemo.
Izdancima koji se seku od matične biljke, a tako se razmnožava najveći deo kaktusa, mesto reza treba premazati prahom od drvenog uglja, radi dezinfekcije.
Neke reznice se mogu ožiljavati i u čistoj vodi, u toplim prostorijama, od 16 do 18 stepeni, nakon čega se normalno sade. Tako se razmnožavaju fikusi, lijanderi itd.
Afričke ljubičice i kalanhoje se razmnožavaju ožiljavanjem listova. Kod njih se list sa malim delom peteljke zasadi u vlažan pesak i pokrije staklenom teglom. Nakon mesec dana, pojaviće se iz lisne peteljke male biljčice koje kad ojačaju treba posaditi u manje saksije.
Razmnožavanje margotiranjem, koristi se uglavnom kod sobnih biljaka koje su "prestarele" i počele da gube donje lišće, tako da je estetski efekat daleko ispod nivoa. Na visinu koja je određena za novu biljku zareže se kosi rez ispod lista, oko jedan santimetar. U rez se stavi parče drveta ili kamenčić, kako ne bi zarastao. Zatim, oko reza treba omotati vlažnu mahovinu ili treset, 4-5 santimetara debljine, a oko nje, crnu, plastičnu foliju, izbušenu na nekoliko mesta. Mahovina treba da bude stalno vlažna. Nakon šest do osam nedelja pojaviće se mali korenčići. Tada ožiljeni deo, ispod omotača, treba odseći, odstraniti plastičnu foliju i biljku presaditi u novu saksiju.
Matičnu biljku sa koje je odsečen deo, treba sve vreme redovno zalivati i prihranjivati, kako za vreme ožiljavanja, tako i posle odsecanja biljke, pa će se razviti nove grane i listovi.
Deljenjem bokora, biljke se razmnožavaju tako da svaki deo, buduće, nove biljke ima 3-4 lista i odgovarajući deo korena. Kad su u pitanju biljke koje cvetaju, ovim načinom se mogu razmnožavati samo posle precvetavanja.
Inače, za većinu biljaka koje se ovako razmnožavaju, najbolje je izabrati rano proleće i zajedno sa razmnožavanjem izvršiti i presađivanje.
Inž. Dragana Tucović-Baranac
[objavljeno: 31.01.2007.]
