Izvor: RTS, 01.Sep.2009, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetković u Gdanjsku
Polaganjem venaca na Spomenik braniocima, kraj Gdanjska u Poljskoj, jutros u 4 i 40 sati počelo obeležavanje početka Drugog svetskog rata. Glavnoj ceremoniji, popodne, prisustvovali zvaničnici iz 31 zemlje, predstavnici nekadašnjih Savezničkih zemalja i Sila osovine, na čelu sa Putinom i Merkelovom. Među zvanicama i premijer Srbije Mirko Cvetković.
Obeležavanje 70. godišnjice od početka Drugog svetskog rata, počelo je jutros u 4 i 40, kada su poljski predsednik Leh >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Kačinjski i premijer Donald Tusk položili vence ispred Spomenika braniocima Vesterplate, kraj Gdanjska, gde je 1. septembra 1939. godine prva salva sa nemačkog bojnog broda Šlezvig-Holštajn označila početak tog drugog po redu svetskog sukoba u istoriji čovečanstva.
Ceremoniji u Gdanjsku prisustvovao je i premijer Srbije Mirko Cvetković.
Cvetković je ocenio da je Srbija svojim prisustvom u Gdanjsku iskazala privrženost miroljubivoj politici.
"Smatram da svi zločini koji su se dogodili, uključujući i one u Drugom svetskom ratu, predstavljaju opomenu da se to više nikada ne sme ponoviti. Istovremeno, prisustvo ovako velikog broja zvaničnika jeste dobra i ohrabrujuća poruka da o svemu može da se razgovara i nađe zajednički jezik, a sve u cilju jačanja stabilnosti i mira u svetu", rekao je Cvetković Tanjugu.
Na marginama skupa, premijer Srbije razgovarao je sa kolegama iz Francuske, Rumunije i Belorusije, Fransoa Fijonom, Emilom Bokom i Sergejem Sidorskim.
Poljski predsednik kao prvi od osam evropskih govornika, ponovo je osudio pakt Ribentrop-Molotov o nenapadanju, koji su 23. avgusta 1939. godine sklopili Nemačka i Sovjetski Savez, kao i masakr hiljada poljskih vojnih zarobljenika u Katinjskoj šumi po nalogu Kremlja.
Kačinjski je, međutim, prvi put u ime Poljske osudio i njene zločine-učešće, zajedno sa Nemačkom i Mađarskom u parčanju Čehoslovačke ostavljene na cedilu posle Minhenskog sporazuma 1938. godine.
"Uključenje Poljske u rasparčavanje Čehoslovačke nije bilo samo greška, već greh. Mi Poljaci umemo to da priznamo i ne tražimo izgovore", rekao je Kačinjski i naglasio da je "narušavanje teritorijalnog suvereniteta bilo zlo juče a isto zlo je i danas".
Kačinjski je u govoru branio Versajski mir posle Prvog svetskog rata, koji je uoči ove godišnjice ruski premijer Putin označio za jednog od krivaca Drugog svetskog rata, pošto je to novo ustrojstvo ostavilo u Evropi "tempirane bombe" i začetak novih sukoba.
Kačinjski je kao veliko dostignuće Versajskog mira naveo to što je potvrdio princip nezavisnosti naroda i prava manjina.
"Versajski mir je doneo nezavisnost mojoj zemlji i ne samo njoj, već i Finskoj, baltičkim republikama, Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca a kasnije u okviru Jugoslavije i Slovencima i Hrvatima", rekao je Kačinjski.
Poljski predsednik zaključio je da cela Evropa ide u ispravnom pravcu pluralizma, demokratije i prihvatanja istine, ma kako ona bolna bila. On je kao jedini put do pomirenja naveo priznavanje vlastitih grehova bez traženja izgovora.
Da je pomen u Gdanjsku simbol nove Evrope gde su se okupili zajedno bivši neprijatelji i saveznici, istakao je u ime Evropske unije i predsednik Evropskog parlamenta (EP), bivši poljski premijer Ježi Buzek.
Predsednik EP kao pouku za budućnost iz istorijske lekcije Drugog svetskog rata citirao je nedavno zajedničko pismo nemačkih i poljskih biskupa povodom godišnjice.
"Samo istina može da nas oslobodi, istina koja ništa ne dodaje i ništa ne zaobilazi, ništa ne prećutkuje i nikome ne ispostavlja račun", rekao je Buzek.
Glavnom delu ceremonije prisustvovali su zvaničnici iz 31 zemlje, mahom evropskih, potomci bivših ratnih neprijatelja i saveznika, na čelu sa premijerom Rusije Vladimirom Putinom i Angelom Merkel.
Merkel: Nemačka prihvata odgovornost
Nemačka kancelarka poručila je da njena zemlja ne može da izbriše strahovite ratne patnje miliona, ali da može i da mora da prihvati odgovornost za taj rat.
Merkelova je posebno zahvalila što ona, kao kancelarka zemlje koja je počela rat napadom na Poljsku 1. septembra 1939. godine, može baš u Gdanjsku zajedno sa premijerima još 19 evropskih zemalja i delegacijama 31 zemlje da oda poštu desetinama miliona žrtava.
"Reči nisu u stanju da opišu šta su ljudi u ratu trpeli", rekla je nemačka kancelarka istakavši posebno stradanje šest miliona Jevreja pobijenih tokom holokausta.
"Znamo da to ne možemo da ispravimo ali naša obaveza je da primimo odgovornost za taj rat. U tom duhu se danas Evropa menja u kontinent mira i bezbednosti", rekla je kancelarka Nemačke.
Ona je pomenula i bolnu temu odnosa Nemačke sa istočnim susedima - deportaciju oko 12 miliona Nemaca iz Istočne Evrope posle Drugog svetskog rata odlukom velikih sila, a po principu kolektivne krivice celog naroda za nacističke zločine u okupiranoj Istočnoj Evropi.
"Sećamo se i Nemaca koji su izgubili svoje domove, i to je tragedija", rekla je nemačka kancelarka ali je naglasila da njena zemlja time nikako ne želi da revidira svoju odgovornost za Drugi svetski rat.
Ruski premijer Vladimir Putin rekao je da je moralni dug čovečanstva "da sveto neguje sećanje na veliku pobedu u Drugom svetskom ratu", ističući da su odnosi Nemačke i nove Rusije primer posleratnog pomirenja naroda.
Govorom u Gdanjsku, Putin je istakao da je pobeda u borbi protiv nacizma izvojevana uz ogromnu cenu i nenadoknadive gubitke.
Ruski premijer je naveo da je samo pri oslobađanju Gdanjska poginulo više od 53.000 vojnika i oficira Crvene armije, da je u Poljskoj sahranjeno 600.000 sovjetskih vojnika, a da je od 55 miliona žrtava, više od polovine bilo iz bivšeg SSSR-a.
