Izvor: Blic, 11.Okt.2016, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvele, najstariji Bajagin "Instruktor" AJDE MALO MRDNI NA BINI, IZBACIĆE TE IZ BENDA
Bas gitarista Miroslav Cvetković Cvele (1953) je već 33 godine član Bajaginih “Instruktora”, jedne od najpopularnijih grupa na ovim prostorima.
- To je bend koji je stasao kroz vreme, a krenuo je kao jedna vesela družina. Ni sam Bajaga nije u početku imao svest da će to izrasti u ovo što je sada. On je prvi album radio u stanu sa Batom Kovačom, pa su posle prešli u studio i pozvali tada najbolje studijske muzičare. Mene je Bajaga u stvari zvao da pevam, kao i Žiku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Milenkovića, Cukića pa se formirala jedna grupa prijatelja. Posle je trebalo svirati koncerte, prvi u “Kulušiću” u Zagrebu, sledeći u Domu sindikata i tako je to krenulo. Onda je nastao onaj krizni period i došlo je do personalnih promena pa smo na kraju napravili jednu ekipu koja je kao porodica. Važno za bend je da svi budu u dobrim odnosima, mi se realno i ne družimo međusobno van svirki, ali smo vrlo bliski iako smo različitih interesovanja. Suština je da su svi lepo vaspitani da bi mogli da živimo u zajednici jer smo cele godine na putu i živimo zajedno.
U čemu se najviše ogleda da je Bajaga je glavni u bendu?
- On je glavni autor i Žika koji ima na albumu po jednu, dve pesme. Bajaga napravi pesmu pa je prosviramo, napravimo aranžman i damo producentu na doradu. Naravno, Bajaga nikad ne donese pesmu pre nego što bude potpuno siguran da je to ono što je on želeo da bude. Tako da je nama relativno lak posao pošto on napravi kompletnu pesmu koja ima glavu i rep.
Koja je tajna vaše konstantne popularnosti?
- Mi i dan-danas sviramo u “Jugoslaviji”, nismo izgubili kontakte, nismo se kompromitovali ni na koji način. A ono što je najvažnije, Bajaga uvek ima dobre pesme s kojima će neko da se poistoveti. Naravno, postoje ljudi koji ne misle da je Bajaga pevač ili da smo mi savršen bend, ali vreme je pokazalo da to nije najbitnija stvar.
Koje su vama najbolje Bajagine pesme?
- Meni su najbolje merilo pesme uz koje najviše uživam dok sviram, ali retko da ima neka da mi nije interesantna. Volim pesmu “Kap po kap”, a recimo “Godine prolaze” izvodimo već 30 godina, ali mene u 99,9 odsto slučajeva raduje kada je sviramo. U takvim situacijama sam zahvalan što sam dobio priliku da sviram u bendu koji ima pesme koje ljudi hoće da slušaju.
Izgradili ste karijeru netipičnog, nenametljivog rok muzičara. To je deo imidža?
- Postoji vrlo jednostavno objašnjenje. Uvek sam bio najstariji u bendu, još od vremena grupe “Tilt” kada smo bili klinci, uvek sam bio 7,8, godina stariji od ostalih. Sada sam od gitariste Marka Nježića Kiće stariji bar jedno 20 godina i malo mi je glupo da u ovim godinama radim nešto što pripada mladima. S druge strane i moja priroda je takva, nemam atraktivno ponašanje na bini. Sećam se da su me čak iz familije kritikovali: “Ajde malo mrdni na bini, izbaciće te iz benda, vidi šta rade Žika i Cukić”, međutim, srećom sam imao podršku u bendu, pa su me ostavili na miru.
Imate li osećaj kao da su se mnogi rokeri danas ulenjili?
- Jeste, ja to znam. Rokenrol je imao uzlet u jednom periodu i imali smo pažnju svih i tu su se rokeri razmazili. Onda je ta podrška nestala i svi su se našli u čudu. Mnogi su prestali da se bore i malo su se uspavali. Suština rokenrola jeste u čvrstom stavu i zato se danas vidi kome je muzika bila hobi, a ko je zaista bio do kraja u tome.
Sa druge strane, vaš posao kojim se bavite ceo život neko smatra hobijem.
- To je stvar koju želimo da promenimo i rokenrol mora da se institucionalizuje. Mi rokeri kad napravimo koncert pa dođe 10.000 ili 100.000 ljudi to je vrlo ozbiljna stvar. Ajde da vidim neku partiju koja će da skupi toliki broj ljudi, a da ih ne finansiraju. I onda kažu da je ovo naše hobi. Tu nešto nije u redu.
Od oca ste nasledili društvo srpsko-finskog prijateljstva. Jeste li i tu aktivni?
- Udruženje "Seura" sam nasledio od oca i od 2011. smo skupili ozbiljan broj članova, osnovali smo školu finskog jezika i u Filološkoj gimnaziji smo dobili prostor da fakultativno nudimo finski jezik kao opciju. Imamo i hor koji peva na finskom.
Rok muzej stiže u Novi Sad
Jedan ste od osnivača Rok muzeja. Šta sve ljudi mogu da vide i gde?
- Naša ideja jeste da napravimo neki centar u kome bi bila izložena stalna postavka, gde bi se održavale svirke, tribine, gde bi mladi mogli da uče da sviraju instrumente. Dok se to ne desi mi ovom putujućom postavkom želimo da pokažemo publici koliki je uticaj rokenrola na sve aspekte života. Od starih instrumenata imamo beli "hemond" Laze Ristovskg koji je svirao u “Smaku” i u “Dugmetu”, imamo raritetnu Točkovu gitaru na kojoj je snimio najpoznatije pesme "Smaka" i koja se njemu nije dopadala kako je izgledala pa je isekao i sada deluje vrlo interesantno. Imamo sakoe od zmijske kože koje su nosili Žika i Dragi Jelić kad su nastupali u “Marki” klubu u Londonu, imamo pregled celokupne rok štampe, počev od “Ritma” iz Novog Sada koji je uređivao Mika Antić, stare studijske trake, za koje deca danas misle da je to veliki selotejp... Ova izložba će gostovati 13. oktobra u Galeriji Studija M u Novom Sadu uz interesantan muzički program.
.jpg)
