Izvor: Blic, 20.Jul.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvećem protiv grada
Nadomak Bulevara kralja Aleksandra na ulazu u garažu neka dobra duša je usred betona posadila najlepše saksijsko cveće. I ne samo što ga je posadila, već ga, ne držeći ruke u džepovima, neguje, plevi i poliva tako da uprkos žege raste zdravo i veselo. Petonije, begonije, kadifice najrazličitijih boja.
Tu na korak-dva je i non-stop radnja sa ljubaznim osobljem, onim sa kojima imaš volju da razmeniš poneku komšijsku reč.
Naravno da je jednog dana tema bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to cveće usred betona, snažnije od betona, cveće koje čini da se lakše živi u gradu.
- Kako je lepo što ste posadili ovo cveće, rekoh ljubaznim prodavačicama.
- Ne, nismo ga mi posadili, već jedna stanarka iz ove višespratnice.
- Pozdravite je i recite da u njenom i vašem cveću uživamo i mi prolaznici.
- Biće joj milo, jer je ovih dana doživela malu neprijatnost. Neka od stanarki u istoj zgradi joj je poručila da ako voli cveće, neka ga sadi na selu. Neka ga ne nameće nama u gradu.
Zaista sam bio zapanjen. Nikada ne bih očekivao takvu reakciju. Razmišljao sam šta bi to moglo biti. Da li je reč o nekoj trenutnoj mrzovolji ili o pokondirenoj provincijalki. Ili o zavisti neke nesrećne osobe koja ničeg u životu više nema lepog, pa ne voli ni očiglednu lepotu cveća koja samo podvlači njen jadni život. Ili je reč o običnoj neslanoj šali osobe koja voli da na taj način anketira svet oko sebe.
Verovatno nije ništa od svega toga. Već nešto sasvim neočekivano. Ako osoba X pročita ovo o čemu pišem, bilo bi mi jako drago da mi objasni o čemu je reč. Ili prodavačicama u radnji. Ako zna da objasni. Obećavam da neću biti neprijatan, već samo radoznao.
