Izvor: Blic, 25.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuveni špriceri u paprikaš mali
Čuveni špriceri u paprikaš mali
KRALJEVO - Kada Miroslav Aranđelović bude prestao da uključuje svoju sodadžijsku mašinu, sa njim će, po svemu sudeći, umreti i zanat koji je dobar deo prošlog veka klakerima i čuvenim sokom od maline pojio generacije kraljevačkih klinaca, a sodom 'sekao' vino u tada čuvenim kraljevačkim kafanama 'Evropa', 'Pariz', 'London', 'Jugoslavija' i 'Kod Muse'.
Između dva rata u Kraljevu je radilo pet-šest sodadžija i svi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su imali posla. Zorom bi šegrti išli na kej i tu točili vodu u tzv. sakat burad, koja su imala dva točka i koje su vukli konji. Mladi majstor je potom za sat vremena mogao da napuni i stotinu flašica na mašini, a onda od kafane do kafane. Znalo se tačno čiji je koji rejon. Nije bilo nelojalne konkurencije.
Doduše, u to vreme ni mušterija nije nedostajalo. Najbliže su bili samci u tzv. paprikaš mali, koja se nalazila u ulici od današnje Zadužbine do Ibra, gde je uz sodadžijske radnje bilo smešteno i desetak narodnih kujni u kojima se uglavnom kuvao paprikaš, a koji se posle u baštama sodadžijskih radnji zalivao bozom i klakerima.
Sva boza i klaker nisu predstavljali mnogo u odnosu na sodu koju su trošile lokalne bekrije, ali i druga gospoda kraljevačka u manje ili više viđenim kafanama.
'Kod Muse' su špricere tako redovno ispijali Ljubomir Petrović Potkivač, glavni bekrija svog vremena i česti domaćin bekrijskih slava, pa Voja Petrović Ramona koji je nadimak dobio zbog toga što je mnogo voleo da peva istoimenu pesmu. Tu su bili Jovan Pantović i Milan Popović Bateja, putujući glumac i dopisnik 'Politike'. U ovom veselom društvu glavni za viceve bio je pop Milovan Blagojević.
Koliko je tek sifona ispražnjeno u 'Imperijalu' koji je držao Toza Živković, otac pevača Dragana Živkovića Tozovca, ili u hotelu 'Evropa' Jovana Sarajevića, 'Zadužbini', ili u čuvenom kraljevačkom 'Parizu', niko nikada neće saznati.
U to vreme, međutim, i u kafanama se drugačije sedelo. Gospoda bi dolazila da popiju svoja dva deci vina mešana sa sodom, koja su se punila u specijalne male sifone. Listali bi tako sat ili dva novine na velikim držačima od bambusa i niko se nije opijao kao danas.
Deca su opet bila druga priča. U redovima bi stajali i čekali da burad sa izvorskom vodom stignu u radnju, a onda bi pomagali na pumpi za klaker ili dva. Pa kada se prvi napije soka, jer je gazda uvek čašćavao za pomoć, posao bi preuzimao sledeći i tako dalje, a jedan od prvih u redu uvek je bio živa novinarska legenda Voja Blagojević.
Onda su se pojavile flaše sa staklenim klikerom u grliću koji je pod pritiskom zatvarao flašu i zbog koje je klaker i dobio ime, pa su majstori imali silnih problema da spreče decu da razbijaju flaše kako bi se domogli klikera za igru.
S. R. Trifunović
.jpg)
