Izvor: B92, 20.Okt.2021, 23:12
Čuveni admiral JNA " govorio je: "Da nam zapušite usta? Izvinite, neće proći"
Penzionisani admiral flote Jugoslovenske ratne Mornarice, načelnik Generalštaba JNA, savezni sekretar odbrane SFRJ, autor osam knjiga, to je bio Branko Mamula.
Poslednjih 15 godina svog života proveo je u Tivtu.
Branko Mamula rođen je 30. maja 1921. godine u Slavskom Polju, na Kordonu u Hrvatskoj. Porodica Mamula, koja je srpskog porekla, na tim prostorima živi više od 500 godina. Nakon osnovne škole i gimnazije, završio je Državnu trgovačku akademiju u Karlovcu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Mamula potiče iz duge vojne tradicije. Njegovi preci su ratovali za Habsburge, pa Napoleona, a 1848. i uz bana Josipa Jelačića.
Nakon što su mu ustaše ubile majku, brata i dve sestre, bio je učesnik u Drugom svetskom ratu, gde je dobio čin potpukovnika. Učestvovao je u mnogim bitkama od 1941. do oslobođenja Jugoslavije 1945. godine.
Već 1942. godine je postao član Komunističke partije, bio je na dužnosti političkog komesara čete, brigade, bataljona, divizije i Oficirske škole.
Po završetku rata bio je komesar flote, Vojnopomorskog školskog centra, Pete pomorske zone, Jugoslovenske Ratne Mornarice, kao i pomoćnik komandanta za političko-pravne poslove. Proveo je tri godine u Sudanu kao savetnik tamošnjeg Generalštaba. Obavljao je i funkciju Načelnika Generalštaba JNA.
Ispratio je dolazak i odlazak Josipa Broza Tita, kao i raspad Jugoslavije. Nakon Titove smrti, postao je ministar odbrane, tj. Savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ.
Mamula je autor osam knjiga, a neki od naslova su: "Mornarica na velikim i malim morima", "Slučaj Jugoslavija", "Rat u novom stoleću", "Admiral s Korduna"... U svojim knjigama opisao je put kojim je koračao od partizanskog borca u Drugom svetskom ratu, do ministra odbrane. Oslikao je svoje detinjstvo, odrastanje, porodicu, kao i ubistva najbližih.
Milan Radanović je u predgovoru knjige "Admiral sa Korduna" napisao "Veteran Drugog svetskog rata, s jedinstvenom ratničkom biografijom, u desetoj deceniji svog života, odlučio je napisati ratne uspomene.
U nekim zemljama to je bila svojevrsna senzacija. U zemljama nastalim na ruševinama Jugoslavije, sećanje na ratnu generaciju Branka Mamule opterećeno je neprijateljskim odnosom vladajućih ideologija i demonizacijom koju nameću nove državnotvorne političke elite, uprkos tome što je pokret kojem je pripadao Mamula oslobodio zemlju od fašističkog okupatora... Branko Mamula je jedan od poslednjih živih svedoka jugoslovenske revolucije" prenela je Boka News.
Mamula je govorio engleski i ruski jezik, objavio je brojne naučne radove, a američki mornarički časopis dodelio mu je nagradu 1973. godine.
Mediji su pricali o tome kako je Branko Mamula potomak Stefana Mamule. Stefan je bio zapovednik u pokrajini Ilirik, koju je osnovao Napoleon nakon osvajanja tih prostora. Može se reći da je Stefan začetnik ideje o Jugoslaviji, jer je nagovarao Napoleona da krene na Tursku, kako bi oslobodio Balkan.
Još jedan predak admirala, Lazar Mamula, vodio je jedinicu u gušenju građanskog ustanka protiv Austro-Ugarske Monarhije sredinom 19. veka.
Poslednjih 15 godina života Mamula je proveo u Tivtu, jer kako je rekao, Beograd više nije mogao da podnese jer je veliki grad, koji je više za mlade ljude, a njemu je trebalo nešto drugo. Takođe je rekao da je u Crnoj Gori naišao na vrednosti za koje su se borili on i njegovi saborci pre mnogo godina.
Mamula je bio svedok raspada Jugoslavije.
On je u knjizi "Slučaj Jugoslavija" (objavljenoj u Podgorici, 2000. godine) naveo: "Zaključio sam da rukovodstvo gubi kontrolu nad događajima i da je ugrožen integritet zemlje i postojeći društveni poredak".
Mamula otvoreno napisao je da se u JNA još 1984/85. razmišljalo o političkom angažmanu.
"Postepeno smo izgrađivali procene mogućeg ponašanja subjekata društva i najznačajnijih spoljnih političkih i vojnih faktora, ukoliko se stigne do Rubikona, i JNA bude primorana otvoreno da izađe na političku pozornicu i preuzme odgovornost za sudbinu Jugoslavije".
To se moglo videti još u novmebru 1989, kada je general Veljko Kadijević otvoreno zapretio tadašnjem vodstvu Socijalističke republike Hrvatske da im ne padne na pamet da uvode višestranačje.
Prema stenogramu sastanka, Kadijević je smatrao potrebnim da se istakne da JNA neće mirno i pasivno da posmatra uspon nacionalne/nacionalističke opozicije u SR Hrvatskoj (uostalom, kao ni bilo gde drugde u SFRJ), piše Jutarnji list.
Pomalo je cinično tvrdio da vojska, sasvim sigurno, neće pitati papu Jovana Pavla Drugog kako bi trebalo da se ponaša i deluje u vremenima koja dolaze, a onima kojima smeta politički angažman JNA - tj. ulaženje vojske na teren čiste politike - poručio je, opet s naglašenom notom cinizma: "...pokušaji da se nama zbog toga što nosimo uniforme zapuše usta, izvinite, neće proći".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
