Izvor: RTS, 12.Jul.2014, 15:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari tradicije
Pirot je nekada bio centar grnčarske proizvodnje na Balkanu iz kojeg su se predmeti od gline prodavali širom Evrope. Danas se ovim zanatom bave samo retki sledbenici pirotske tradicije, koji svoje proizvode predstavljaju uglavnom na sajmovima i vašarima.
Tradiciju najboljih majstora grnčarskog zanata gotovo četiri decenije čuva Zoran Jontić iz Pirota.
Zanat je zvanično učio 4 godine, ali mu je, kaže, trebalo mnogo više vremena da uđe u sve tajne obrade >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << gline, kako bi od nje pravio kvalitetne upotrebne, ali i umetničke predmete, čija izrada zahteva mnogo strpljenja i umeća.
"Kada se napravi ovakav komad, sačeka se pola sata da se stegne, onda se stavljaju drške, poklopi se da se uglanca i onda ide na sušenje, pa u peć gde se peče najmanje na 900 stepeni temperature", kaže Zoran Jontić, grnčar iz Pirota.
Iako se prilagođava i zahtevima savremenog tržišta, ovaj pirotski grnčar ističe da glinene predmete i dalje pravi na tradicionalan i jedinstven način.
"Ne može ovo svako da pravi. Ako misliš ovo da praviš mora da se uči, ne može to za dan, dva, mesec, godinu. Ne mogu svi da budu majstori, mora najmanje dve do tri godine da se radi ovako kao što mi radimo", kaže Zoran Jontić, grnčar iz Pirota.
Testija ili "stovna", kako se naziva u pirotskom kraju, samo je jedan od tradicionalnih grnčarskih proizvoda. Koristi se iskljuivo za vodu i može se reći da je preteča termosa, jer voda u njoj ostaje sveža i hladana i po nekoliko sati.
A, testije, đuvečare i druge predmete od gline, pravili su Piroćanci još u 16. veku. Grnčarski zanat je bio najrazvijeniji u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka, kada je u Pirotu radilo 125 majstora.
"Nažalost, posle samo jednog veka - od kolevke grnčarske proizvodnje , u Pirotu je registrovan mali broj grnčara. Inače, naši grnčari još uvek se bave izradom tradicionalne pirotske grnčarije, koja se razlikuje od ostalih grnčarskih predmeta u Srbiji - po funkcionalnosti, samoj estetici- odnosno načinu ukrašavanja, kao i po raznim oblicima", kaže Saška Velkova, muzejski savetnik-etnolog Muzeja "Ponišavlja" u Pirotu.
U Pirotu trenutno radi samo nekoliko grnčara, jer mladi nisu zainteresovani za ovaj zanat. Prava šteta, s obzirom na to da kupaca za jedinstvene grnčarske proizvode ima iz čitave Evrope. Nažalost, trenutna sudbina pirotskih majstora je da svoje umeće prenose zanatlijama iz zapadne Srbije.
