Izvor: Politika, 09.Feb.2013, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari tajni
Fakulteti bi morali da iznose činjenice u vezi sa svojim radom i poslovanjem
Srbija je između dva popisa (2002–2011) uvećala broj stanovnika sa fakultetskom diplomom za 240.000, tako da ih je umesto 6,5 (2002) sada 10,5 odsto. Godišnje, to je u proseku više od 26.000 novih diploma. Svakoj od tih diploma prethodilo je nekoliko desetina položenih ispita na kojima je bio angažovan ogroman broj nastavnika. Logično je da iza ovako velikih brojki stoje i razne nepravilnosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Problem se nameće već kod broja nastavnika. Naši univerziteti raspolažu brojem nastavnika dovoljnim za izvođenje nastave na njih osam, a mi ih imamo ukupno petnaest akreditovanih (još četiri su u pripremi). Ovu razliku između osam i petnaest univerziteta popunjavaju nastavnici koji rade istovremeno na nekoliko fakulteta, ili rade i u institutima i na fakultetima, ili su u penziji pa opet rade na nekom fakultetu. Zakon omogućava ovo angažovanje nastavnika na više fakulteta, ali pitanje je koliko je takvo angažovanje (neki kažu ,,tezgarenje”) jedan od razloga za pojavu raznih improvizacija.
Ovde se nameće poređenje s lekarima. I njima je omogućeno da rade na više mesta istovremeno, to jest i u državnoj klinici i u privatnoj ordinaciji, a iz iskustva znamo da se time otvara čitav krug korupcionaških radnji u koje su uključene farmaceutske kuće, apotekarske ustanove...
I u slučaju visokog školstva i u slučaju državnog zdravstva ovo angažovanje zaposlenih na nekoliko mesta istovremeno praćeno je takozvanom participacijom korisnika usluga (studenata, odnosno pacijenata), jer država nema novca da sve to sama, kao nekada, finansira. I – to je taj društveni i institucionalni okvir za razne vidove korupcije kod nas, među kojima je - pokazala je serija tekstova u ,,Politici” - kupovina ispita, tek jedna i to, u kvantitativnom smislu, relativno zanemarljiva stavka. U poslednjem objavljenom prilogu profesor Tasić iz Vranja ovu visokoškolsku korupciju nazvao je ,,korupcijom odozdo”.
U korupciju ,,odozgo” spada, međutim, ono što proističe iz ukupne nove pozicije univerziteta, načina njihovog finansiranja, obezbeđivanja nastavnog osoblja, isplata njihovih zarada, kao i široko shvaćene autonomije fakulteta, kojima je prepušteno da sami određuju visinu školarina, iznose plata, ali i raznih administrativnih usluga i cene polaganja ispita.
Koji su od tih novčanih iznosa opravdani a koji nisu teško je reći jer neki fakulteti su veoma atraktivni, a mesta na njima izuzetno tražena, dok ima fakulteta koji jedva mogu da ispune planirane upisne kvote. Kako funkcionišu ovi neatraktivni fakulteti, a šta se sve nepotrebno plaća na onim atraktivnim teško je reći, mada je naša serija ukazala na način smanjenja svih potencijalnih vidova korupcije na fakultetima. To je – javnost njihovog rada. Što znači da fakulteti moraju da iznose činjenice u vezi sa svojim radom i poslovanjem. Tako bi se znalo ko od nastavnika u toku jedne školske godine gde drži nastavu, ko je angažovan na kojim projektima, ko je u raznim upravnim odborima... Zatim, na koji način se troši novac od školarina i drugih studentskih davanja a gde odlaze sredstva koja stižu iz budžeta države. Trebalo bi, naravno, uspostaviti i čvrsta pravila u vezi sa upisom na fakultet i ispitivanjem studentskog znanja kako bi na minimum bila svedena mogućnost ,,korupcije u užem smislu”.
Javnost rada kao univerzalni lek protiv mutnih radnji neće se, međutim, na univerzitetu uspostaviti po automatizmu, što znači da su za to potrebne mnoge aktivnosti i potrebna je spremnost na promene onih koji imaju moć a i interes da stvari drže pod velom tajnosti. Što je, naravno, teško ostvariti. Zato treba biti naivan pa poverovati da će insistiranje na javnosti rada, samo po sebi, korupciju na univerzitetu, i u ,,širem” i u ,,užem” smislu, tek tako smanjiti. Međutim, ako je državi, pa i samim zaposlenima na univerzitetima, kao i studentima, stalo do suzbijanja korupcije, onda je javnost (transparentnost) taj put koji dugoročno može dovesti do promena.
Od utorka nova serija: Šta bi Srbiji doneo kanal do Soluna
Branislav Radivojša
objavljeno: 09.02.2013.
