Izvor: Politika, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvar tradicije svrljiških gajdi
Zaječar – I devetu godinu uzastopno, proslavljeni svirač iz orkestra Gorana Bregovića Bokan Stanković iz zaječarskog sela Lasova, ispod Tupižnice, sviraće na novogodišnjem dočeku u belom svetu, odvojen od porodice. Prvi Bregin trubač već se raduje što će njemu i drugovima aplaudirati na gradskom trgu u Napulju, u Italiji, što će posle toga krenuti u Ženevu, pa na 12-dnevnu turneju u Čile, zatim u Austriju, Brazil... U minulih 12 godina – koliko u ovom orkestru ("za svadbe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sahrane") svira prvu trubu, gajde, okarinu, duduk i frulu (a često se pojavljuje i kao vokalni solista i igrač prastarih kola) – zaječarski virtuoz ne zna za umor. Sve što sada svira svirao je, punim plućima, i kada je imao samo 13 godina.
Ipak, iznad svega, ipak, voli gajde, i to one svrljiške, troglasne, kakvih nigde više nema na svetu. Odan je porodici i posebno "najvećem profesionalcu" Goranu Bregoviću. A što je muziku izabrao za životni poziv zahvalan je ocu svoje majke Petrovke Miletu Borinom Slavkoviću, poznatom igraču starih kola koji je prvi zapazio dar nestašnog Boleta. Taj deda, i danas neobično vitalan, usmerio je otresitog mališana na muzičke škole, a potom ga je Bregović uzdigao do svetske slave. Najpre je daroviti Bokan završio nižu muzičku školu u Zaječaru (za samo tri godine, zajedno sa srednjom tehničkom), pa potom srednju muzičku školu "Mokranjac" u Beogradu i ubrzo postao prva truba u devetočlanom internacionalnom orkestru Bregovićevih profesionalaca.
– Pitaju me kako izdržavam, a ja kažem da uživam zato što radim to što volim i što mi je gazda baš Goran Bregović – kaže za "Politiku" ovaj zaječarski gorštak, dok razgovaramo u njegovom novosagrađenom domu u Zaječaru. – Sve je kod Gorana Bregovića unapred strogo isplanirano za najmanje godinu dana. Zahvaljujući njemu, video samo ceo svet, svirao na 1.300 koncerata, u više od 200 gradova, na svim kontinentima. Nisam bio jedino na Novom Zelandu, a radujem se što ću videti i Kinu i Japan. Bio sam i na Andima i na Pirinejima. U jednom gradiću ispod Anda na našem jeziku pevalo je 6.000 ljudi.
Muzičku pratnju Bokanovih instrumenata imaju i najbolji pevači Grčke, Bugarske i Turske, a od naših popularna Ceca. On i njegovi planinci u Lasovu posebno pamte Bregovićev dolazak na svadbu njegovog prvog trubača. ("Bog te maz'o, ja sam imao samo 50 svatova kada sam se ženio, a moj prvi trubač, negde tamo na bugarskoj granici, čak 750 duša", pričao je kasnije popularni kompozitor.) Dolazio je Bregović u Lasovo i u lov, i da peče rakiju, slikao se sa svima u selu: od trogodišnjaka do stogodišnjaka. Dolazio Brega i u novu kuću Stankovića u Zaječaru, na slave i rođendane. Fascinirao ga je posebno kada mu je za samo jedan dan sredio da ode na operaciju srca. Brega je rekao: "Nisi, ba, normalan, zar da ostanem bez prve trube".
Bokan Stanković sve čini da u srpskom folkloru sačuva gajde i stare običaje, u najizvornijem obliku. Već ima 40 gajdi ("samo još da se sklope"), i to onih originalnih svrljiških, troglasnih. Kupuje ih, ne pitajući za cenu. Takvih više nema na svetu, u to je sasvim siguran. Od svirača ostali su još samo četvorica, a do pre 70 godina bilo je samo u Lasovu više od 70 svirača narodnih instrumenata. Bokan je naučio da svira na gajdama koje su ostale od čukundede Milisava Dinića, koji je umro 1904. godine. Bilo ih je još više u okolini Svrljiga i Sokobanje. Dvoglasnih, friziranih, gajdi ima najviše u Bugarskoj. Tamo postoje i državne radionice i državne škole za izradu gajdi i drugih narodnih instrumenata i za školovanje pevača izvorne muzike. Kod nas, međutim, svrljiške gajde, jedinstvene u svetu, izrađuje još samo majstor Neša iz Prekonoge kod Svrljiga. A i on ima već 70 godina.
– Eto, na prvi Sabor frulaša u Grljanu pre 23 godine, na kome sam učestvovao, došlo je 70 svirača na gajdama, fruli, okarini i duduku, a na poslednji samo šest – veli Bokan. Od gajdi, izgleda, svi beže. Uspeo je na seminaru u Mataruškoj Banji da zainteresuje samo mlađanog, ali već poznatog, Slobodana Trkulju iz Novog Sada. Ali, ni on se nije opredelio za svrljiške gajde, već za one dvoglasne...
[objavljeno: ]
