Izvor: Politika, 16.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvar jevrejske istorije
Niš – Nedavna odluka Ministarstva kulture Srbije da još sedam objekata u našoj zemlji dobije status kulturnih dobara veoma je obradovala Nišlije. Među njima je i Jevrejsko groblje u Nišu, jedan od najvrednijih memorijalnih kompleksa jevrejske zajednice na ovim srpskim prostorima. O tome Jasna Ćirić, predsednik Jevrejske opštine Niš, za „Politiku” kaže:
– Prvi zvanični dokumenti o Jevrejima u Nišu potiču iz 1695. godine. Do Drugog svetskog rata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u gradu je živelo na hiljade pripadnika jevrejske zajednice. Na groblju, koje je sada postalo kulturno dobro, mnogo je nadgrobnih spomenika u obliku kamenih kovčega, postavljenih u kosim dugim nizovima, jedan pored drugog. Na većini spomenika uklesani su dugi tekstovi na hejbrejskom jeziku, a na nekima je i prevod na srpski. To su spomenici iz 20. veka, a oni iz ranijeg perioda su bez prevoda. Pojedine ploče imaju izuzetnu vrednost, dok je malo ostalo vrednih ornamenata koji su u obliku manjih polulopti.
Jevrejsko groblje u Nišu doskora je bukvalno bilo smetlište i prava deponija, jer više od 50 godina niko o njemu nije vodio računa, podseća Jasna Ćirić.
– Donedavno groblje je bilo zaraslo u travu, žbunje i šiblje, zatrpano tonama smeća i otpadnim materijalom i predstavljalo najveće ruglo Niša. Osim dvadesetak nadgrobnih ploča, koje smo zatekli na površini, sve ostale su razbijene i uništene, a kako se romsko naselje u neposrednoj blizini širilo, mnoge kuće građene su tako što su ploče korišćene za temelje objekata ili pešačke staze između kuća! U kapeli na groblju, ispred koje je sahranjen rabin, i danas živi jedna porodica Roma...
Raščišćavanje Jevrejskog groblja počelo je pošto je urbanističkim planom Niša iz 1995. bilo predviđeno da bude zaštićeno.
– Samo tokom leta 2004. izbačeno je 200 tona smeća. Pronašli smo 1.015 spomenika i oko 150 obeležja u ostacima. Otkrili smo i dve genize, i to prema pisanim zapisima niškog rabina Avrama Danitija iz 1939. godine, od kojih jedna potiče iz 5680. hebrejske, ili 1920. hrišćanske godine. U genizama su spisi i dokumentacija Jevreja, jer oni sahranjuju i svaki papir i dokument gde se pominje Bog, molitvenike, knjige komentara i oštećenu dokumentaciju – objašnjava Jasna Ćirić.
U pedantnoj dokumentaciji Jasne Ćirić, prikupljanoj decenijama, nalazimo i ovo: pred Drugi svetski rat u Nišu živelo je 107 jevrejskih porodica. Imali su svoju mahalu, školu, sinagogu, skautsku i fudbalsku družinu, pevačko društvo „David”... Većina ih je bila sefardskog porekla, a manje aškenaza. Tokom okupacije svi su zatvoreni u logor na Crvenom krstu i svi streljani na niškom Bubnju (muškarci) ili beogradskom Sajmištu (žene). Tokom rata streljano je 1.100 Jevreja iz Niša, Prokuplja, Aleksinca, Kruševca, Jagodine...
Slobodu je doživelo tek sedam niških Jevreja, koji su bili u logoru ili izbeglištvu. A samo dve porodice preživele su Drugi svetski rat u Nišu, i to obe iz Beograda – porodica Danon, koja se krila pod prezimenom Milošević, i porodica Hajon – Aron i Sofija i njihova kći Julijana koja je preživela sa lažnim prezimenom Marković. Jasna Ćirić je unuka Arona i Sofije i kći Julijane.
[objavljeno: ]
