Izvor: Večernje novosti, 16.Feb.2015, 11:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čuvali barut iznad oltara

SRBIJU je za ustanak pripremala tajna mreža obaveštajaca i ratnika u mantijama i monaškim rizama zajedno s liberalnim intelektualcima pod lažnim identitetima, pokazuju dokumenti bečkog Ratnog arhiva. Srpski manastiri bili su uoči i tokom austrijsko-turskih ratova i Prvog srpskog ustanka obaveštajni i mobilizacioni centri, štabovi ustaničkih vođa i magacini ratnog materijala - U manastiru Blagoveštenje i danas se može videti tajna prostorija iznad oltara gde su čuvani barut i municija >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << - kaže istoričar Borisav Čeliković. - Tu je iguman od 1786. bio Hadži Ruvim, jedan od najznačajnih Srba svog doba. Manastir je pod njegovom upravom postao prosvetni centar za mlade darovite ljude, koje on uči pismenosti i umetničkim veštinama, naročito crtanju koje je bilo neophodno za pravljenje vojnih mapa. Manastir Voljavča bio je poznat po monasima-obaveštajcima koji su prikupljali podatke pred austrijsko-turske ratove u kojima su Srbi masovno učestvovali kao dobrovoljci-frajkori. Hadži Ruvim, prosvetitelj, duhovnik, umetnik, istoričar, poliglota i svetski putnik, prvi je Srbin koga su dahije pogubile u seči knezova. Turci su ga neumoljivo progonili od januara 1803, kad im je uhoda javio da je arhimandrit u manastiru Bogovađi tajno okupio dvanaest knezova koji su položili zakletvu o dizanju bune protiv dahija. Izdajnici su ga namamili u Beograd, gde je surovo mučen i pogubljen. - Dahije su veoma dobro znale odakle dolazi prava opasnost i zato su prvo ubili Hadži Ruvima - kaže Čeliković. - Njegova pamet, pismenost, ugled u narodu i veze sa inostranstvom brinuli su Turke više nego puške i jatagani.FRAJKORI Kad je austrijska vojska počela 1791. počela da se povlači iz Srbije, postalo je jasno da Beč neće ispuniti obećanja o borbi do proterivanja Osmanlija s Balkana. Za vojskom su krenuli zbegovi, ali ne i arhimandrit manastira Tronoša Stevan Jovanović sa svojim frajkorima. On nije hteo da napusti svoj narod i tražio je samo da mu Austrijanci ostave oružje i municiju: - Mi svakako u pogibelji krajnjoj nalazimo se. Turci neće od nas nikog živog da ostave, ali bolje nam je junački poginuti protiv neprijatelja vojujući nego da nas seku kao marvu - pisao je arhimandrit Jovanović austrijskoj komandi. U Voljavči se često skrivao i Karađorđe Petrović, a u manastirskom konaku 1805. je bilo sedište Praviteljstvujuščeg sovjeta srpskog, prve ustaničke vlade na čijem je čelu bio Matija Nenadović. Ipak, svi savremenici se slažu da je njen pravi tvorac i nosilac ideje o pravnom uređenju Srbije bio sekretar Sovjeta, doktor prava Božidar Grujović. Njegovo pravo ime bilo je Teodor Filipović, ali je promenio identitet da bi zaštitio porodicu u Austriji od represalija. - Teodor Filipović bio je starinom iz Valjevske nahije, iz sela Vrela, a rođen je u varoši Rumi, u podnožju Fruške gore - zabeležio je istoričar Milovan Ristić. - Srem je bio utočište one srpske bežanije iz zapadne Srbije, naročito iz Valjevske nahije, koja je uzmicala za austrijskom vojskom ispred Turaka, kako u ranijim ratovima, tako i u poslednjem austrijsko-turskom ratu. Njegovi preci ratovali su s Nenadovićima protiv Turaka, a Filipović je s protom Matejom bio u prvoj ustaničkoj diplomatskoj misiji u Rusiji. Pre dolaska u Srbiju sastao se u Sremskim Karlovcima s mitropolitom Stratimirovićem. - Od njega je, po svoj prilici, dobio uputstva i savete za rad u Srbiji i promenio je ime i prezime - beleži Ristić. - Odmah po dolasku u Srbiju, Boža je predlagao da se ustanovi Upravni savet koji je zamišljao kao početak za organizaciju građanske vlasti. Grujović je hteo odvajanje građanske od vojne vlasti i da građanska bude starija od vojne. Kad se Grujović razboleo i preminuo 1807. na mestu sekretara Sovjeta i glavnog ustaničkog diplomate zamenio ga je Jovan Savić, sveštenički sin iz Sombora, pravnik, hroničar, briljantni besednik i poliglota koji je govorio šest jezika. Bio je sekretar vladike Josifa Jovanovića Šakabente, do dolaska u ustaničku Srbiju u jesen 1805. pod pseudonimom Ivan Jugović. Kao i njegov prethodnik Jugović ovaj izuzetni um ušao je u sukob s apsolutistom Karađorđem i ruskim predstavnikom Rodofinikinom, koji je njime manipulisao. Kad je krajem 1807. otpušten iz službe u Sovjetu, Jugović je u Beogradu počeo da radi na osnivanju visoke škole u kojoj će biti obrazovana budući narodna elita i vladari. Njegove ideje o jakoj, slobodnoj i samostalnoj nacionalnoj državi, koja će biti nosilac narodnih težnji za oslobođenje i drugih krajeva u kojima žive Srbi postaće prethodnica Garašaninovom “Načertaniju”. Zaslugom Jugovića 31. avgusta 1808. otvorena je Velika škola, gde je radio kao profesor do političke rehabilitacije kad je ponovo stavljen na čelo diplomatske misije u štabu ruske vojske. Uoči propasti ustanka, ponovo je izbačen iz Sovjeta jer je upozoravao da će Rusi prepustiti Srbiju Turcima, što se i desilo. Umro je u novembru 1813. - Sve ove značajne ličnosti povezuje ista institucija, Srpska pravoslavna crkva - objašnjava Čeliković. - Crkva je posle propasti despotovine ostala jedina institucija koja je čuvala državnu tradiciju Srbije, a zatim i priznati politički predstavnik Srba i u Habzburškom i u Osmanskom carstvu. Ona je školovala i angažovala najsposobnije ljude da budu čuvari tradicije i borci za obnovu Srbije. Sagovornik “Novosti” konstatuje da smo došli do paradoksalne situacije da u informatičkom dobu znamo manje o obnovi Srbije od ljudi koji su za pisanje koristili guščije pero. Na ovakve posledice političkog manipulisanja istorijom još početkom 20. veka upozoravao je veliki naučnik Stojan Novaković. On je ukazivao da je stvaranjem dinastičkog mita u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića počelo zamagljivanje činjenica o obnovi Srbije koja je počela u trećem austrijsko-turskom ratu 1788-1791, koji je kod nas poznat kao Kočina krajina. - Beč je tada podstakao Srbe na ustanak, a onda ih ostavio da sami ratuju - kaže Čeliković. - Neočekivano, Kočini ustanici su samostalno stvorili veliku slobodnu teritoriju. Kasnije je došao i Mihaljevićev frajkor u koji je ulazilo sve više Srba. Tako smo stekli vojni kadar i organizaciju. Taj ustanak nije doneo oslobođenje Srbiji, ali jeste buduće ustaničke komandante i prve samoupravne povlastice koje je Srbima u Beogradskom pašaluku priznalo Osmansko carstvo. IZMEĐU IZDAJE I ODMAZDE Arhimandrit manastira Tronoša Stevan Jovanović je uoči sklapanja Svištovskog mira 1791. stigao i do austrijskog cara Leopolda, koga je očajnički molio da interveniše u Porti makar i za najmanje prvilegije Srbima. Nezainteresovani Beč je po treći put u 18. veku sklopio mir s Osmanlijama prepuštajući Srbiju njihovoj odmazdi. U februaru 1791. Jovanović opisuje srpsku tragediju: - Predeli beogradski i okolne nahije prebegle preko Save i tamo u nezdravoj zemlji umalo svi ne pomreše. A one što ostaše, Turci porobiše i popališe. I tako jeste postradao i prosuo se bedni Srbalj verujući prokletom Nemcu. I u malo vremena triput jesu Nemci srpski narod izdavali i Turcima pod sablju predavali. Odsad pak oci i braćo pazite se da ne postradate kao što se sada našem rodu slučila pogibao. KALUĐERI I RATNICI JOŠ od 1874. Austrija je slala oficire po Beogradskom i susednim pašalucima kuda su hodili preobučeni u kaluđerske momke i starali se o prikupljanju izveštaja i zadobivanju ljudi - otkrio je u austrijskim vojnim arhivima početkom 20. veka čuveni srpski istoričar Stojan Novaković. Dr Dušan Pantelić je otišao dalje i u dokumentima bečkog ratnog arhiva otkrio pohvale za hrabrost srpskim duhovnicima, u ratu frajkorima i njihovim oficirima. U “Svedočanstvu o zaslugama bratsva manastira Studenice” iz 1791. pohvaljuje se hrabrost u borbama s Turcima 200 srpskih frajkora, koji su u Srbiju došli kao monasi, na čelu “sa svojim igumanom Vasilijem”. U arhivu je bio i dosije Nikole Radomirovića iz Ostružnice, sveštenika u frajkorskoj jedinici kojom je komandovao njegov sugrađanin Radič Petrović, koji je kao nagradu za hrabrost od autrijskog cara dobio čin kapetana i zvanje viteza. Radič Petrović je organizovao najbolje jedinice frajkora, a jedan od njegovih regruta bio je i Karađorđe. Kapetan Radič ratnik bio je jedan od glavnih stratega i stručnjaka srpske vojske u Prvom ustanku.

Nastavak na Večernje novosti...