Izvor: Blic, 07.Apr.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvajte se „halo efekta“!
Kada dođete na zakazani intervju kod potencijalnog poslodavca, bitno je da dobro osmotrite prostoriju u kojoj se vodi razgovor i pozicionirate se u odnosu na veličinu prostorije na pristojnoj i poslovnoj udaljenosti od ispitivača - od 120 do 370 cm. Obično je kod većine poslodavaca već postavljena stolica na koju ćete sesti i vrlo je neprofesionalno premeštanje stolice i preterano približavanje ili udaljavanje od ispitivača! Introvertne, zatvorene i stidljive osobe vole veću distancu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od ekstrovertnih i komunikativnih osoba. Isto tako, žene obično lakše podnose veću fizičku blizinu drugih žena, nego što muškarci podnose blizinu drugih muškaraca!
Položaj stola u kancelariji u kojoj se nalazite na intervjuu, kao i njegov oblik, mogu vam dati određene informacije o osobi koja sa vama vodi razgovor, kao i ostalim zaposlenima u kompaniji i njihovim odnosima, pa čak i nameću određeni način i kodeks ponašanja. Tako je, na primer, okrugli sto mnogo češći u većini kompanija koje su orijentisane ka kolektivnom duhu, jer je pogodniji za timski rad, dok je pravougaoni sto karakterističniji za strogo hijerarhijski uređene organizacije. Sto koji je obično smešten između kandidata i ispitivača prilikom intervjua pojačava osjećaj kontrole i omogućava spremnost za interakciju. Pokretni sto daje veću moć, jer omogućuje bolju kontrolu orijentacije tela.
Položaj i stav tela - ostavlja utisak i govori o našem stavu prema osobama ili onome o čemu nam govore. Brojna istraživanja pokazuju da ljudi u razgovoru zauzimaju sličan položaj tela i stav kao i njihov sagovornik, ako se s njim slažu ili imaju pozitivan stav prema njemu. Svako naginjanje prema osobi pokazuje zainteresovanost ili zabrinutost, a odmicanje distanciranost i sigurnost u sebe. Slaganje i pozitivan stav ili neslaganje i odbojan stav u skladu su sa otvorenim ili zatvorenim stavom našeg tela u odnosu na sagovornika.
Pored ovih statičnih neverbalnih znakova, tu su i dinamični, a to su pre svega izrazi lica - pri proceni sagovornika ili nečijeg izraza lica, naročito prilikom prvog susreta trebalo bi voditi računa o pojavi koja se stručno u psihologiji zove „halo efekat". Suština ove pojave je u tome da mi na osnovu jednog svojstva ili osobine koja nam se sviđa ili ne sviđa stvaramo celokupnu sliku o čoveku s kojim razgovaramo! U takvim situacijama se obično oslanjamo na spoljašnji izgled osobe - izrazito neproporcionalne crte lica, pokvareni zubi, neadekvatna ili neuredna garderoba, zapuštena frizura, način govora ili slično. „Halo efekat" se može bazirati i na informacijama koje smo prethodno dobili o nekome s kim razgovaramo prvi put, a ne sviđaju nam se ili sagovornik poseduje neke od osobina koje i sami posedujemo - na primer, završio je isti fakultet kao i mi, imamo slična razmišljanja, slušamo istu muziku itd. pa je osoba odmah „simpatično" obojena u našim očima! Ovo, naravno, smanjuje našu objektivnost pri proceni sagovornika i ne može se u potpunosti izbeći, ali se svakako može kontrolisati.
Na kraju, svakako bi trebalo napomenuti da i sami oblici ponašanja, garderoba, rasna i etnička pripadnost, pa čak i pol, godine starosti, telesna konstitucija i visina osobe imaju važne, ako ne i odlučujuće uticaje na neverbalne signale koje šaljemo sagovorniku i konačnu sliku koju će drugi formirati o nama samima.
