Izvor: Vesti-online.com, 07.Jan.2012, 13:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čuvajmo sve od predaka preneto!

"I mi u rasejanju, iščekujući dan rođenja Bogomladenca trudimo se da ljubavlju, podvigom i žrtvom ispunimo praznik, da ostanemo dosledni onom što nam je prvobitno dato. Čovek ne može da se drži kompromisa po pitanju vere", kaže u intervjuu za "Vesti" protojerej-stavrofor iz Stokholma Arsenije Gardović.

"Praznik rođenja Hristovog biva utoliko od nas ljudi proslavljen koliko se mi sami svojim podvigom za proslavu i punoću praznika pripremimo", dodaje on.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Kako Srbi u Skandinaviji proslavljaju najradosniji praznik?

- Praznovanje Božića po ustaljenoj tradiciji ovde počinje Badnjim danom kada ljudi dolaze u crkvu na večernje bogosluženje. Iznosimo i nalažemo badnjak, okupljamo se oko njega i trudimo se, iako su velike gužve, da svako od nas svima bude sve.

Narodu delimo badnjake koje unazad nekoliko godina donosimo iz Srbije, da se i na taj način održi kontinuitet sa otadžbinom. Pošto ovde žive ljudi iz raznih srpskih krajeva, u proslavljanju Roždestva Hristovog prepliće se mnoštvo prelepih običaja. Jednom rečju, Božić se dočekuje bogato.

U svakom smislu?

- I u verskom i u narodnom i u kultnom smislu. A sve ono što je dobro u narodnim običajima preneto je i kroz praznike koji prethode Božiću, kao što su Detinci, Materice i Oci. I u porodičnom domu i u parohiji nastojimo da sačuvamo sve ono što nam je od predaka preneto, što smo sačuvali i u svet sa sobom poneli.

Budući da je Švedska većinski protestantska, luteranska zemlja, kako Šveđani gledaju na proslavu Božića po starom kalendaru?

- Zbunjuje ne samo njih, već i neku našu decu rođenu ili stasalu ovde, kako mi to slavimo Rođenje Hristovo u vreme kada je u Švedskoj taj praznik već proslavljen po aktuelnom gregorijanskom kalendaru. Kažem im da julijanski kalendar, kojeg se mi u Crkvi držimo, čini da ostanemo verni starini i tradiciji. Ukazujem da je bitna dubina vere, istrajnost u postu što se za razliku od protestanata, kod nas pravoslavnih Srba još održava.

Da li i Šveđani prisustvuju božićnim bogosluženjima u srpskoj crkvi?

- Ne dolaze na bogosluženja, ali vrlo su radoznali i kad su prisutni na narodnom proslavljanju prijatno su iznenađeni bogatstvom naših divnih običaja zbog kojih smo im ne samo interesantni, već i prijemčivi.

Šta biste poručili svojim parohijanima i Srbima širom sveta?

- Poručio bih da ne postanemo robovi komformizma i ovozemaljskih stvari. Znajući da je sa nama Bog i na Božić i svagda, i mi da budemo sa Gospodom. Svim ljudima koji praznik Rođenja Hristovog dočekuju pripremni koliko je to u moći njihovoj, želim, po reči apostola Pavla, da imaju mir sa svim ljudima, jer takav mir se davanjem umnožava.

Protojerej-stavrofor Arsenije Gardović (1967) unazad 16 godina služi Bogu, Crkvi i svom srpskom rodu na severu Evrope, u Stokholmu. On je stariji sin prve žrtve građanskog rata u Bosni i Hercegovini - Nikole Gardovića koji je ubijen na Baščaršiji 1. marta 1992. godine.

Na dan kad je ženio mlađeg sina Milana, danas takođe sveštenika u Malmeu, smrtonosnim hicem iz ruke Ramiza Delalića pokošen je Nikola Gardović, jer je nastojao da obuzda trojicu bahatih muslimanskih momaka koji su zaslepljeni etničkom mržnjom, nasrnuli na srpske (Gardovićeve) svatove u Sarajevu.

- Bilo da smo u Srbiji, na Kosovu ili u bilo kom delu naše planete neophodan nam je mir Božji. Uz najbolje želje čestitajući praznik mojim parohijanima, svim sunarodnicima širom sveta i čitaocima "Vesti", pozdravljam ih radosnim pozdravom: Mir Božji, Hristos se rodi!

- Praznik Rođenja Hristovog je, kaže jedan svetitelj, praznik rođenja svih praznika. Mi to pojednostavimo pa kažemo kad je dete rođeno u domu to je praznik roditelja, porodice, familije i kumova. Ali, kad se rodio Bogomladenac ovaplotio se novi Bog u ljudskom obličju. Bog je tako sišao na zemlju, i to je ukras cele vasione, da pokaže koliko je čovek vredan - ističe otac Arsenije.

Nastavak na Vesti-online.com...